Priča o progonjenom predsedniku

U glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg karlovovarskog festivala Ovašvili je predstavio još jedan vizuelno raskošan film – „Hibula” o Zvijadu Gamsahurdiji, prvom demokratski izabranom predsedniku nezavisne Gruzije (1991–1992), koji je posle svega nekoliko meseci bio srušen u vojnom udaru. Priču o Gamsahurdiji – književnom teoretičaru i pesniku, suosnivaču inicijativne grupe za zaštitu ljudskih prava (1974), osnivaču ilegalnih časopisa „Zlatno runo” i „Gruzijski glasnik”, koji je po stupanju na vlast ukinuo južnoosetijsku autonomiju čime je praktično započeo građanski rat, a odmah bio i optuživan za korupciju i kršenje ljudskih prava – Ovašvili ne gradi kao biografsku studiju jedne poznate političke ličnosti, niti se bavi Gamsahudijinim političkim potezima.

 Umesto toga, Ovašvili istorijske događaje koristi samo kao okvir za oblikovanje arhetipske priče i to čini uz svetlosno melanholične tonove i sa nepogrešivom vizuelnom poetikom. Gledaoci postaju svedoci borbe za preživljavanje jednog ostarelog čoveka, proganjanog poput zveri po nedostupnim i surovim, a vizuelno magičnim kavkaskim planinskim predelima. Starca koji je i dalje istrajan u borbi za vlast koju je legitimno osvojio dok paralelno vodi i tešku unutrašnju borbu, sve do trenutka dolaska u Hibulu. Zabačeno planinsko selo, gde će Gamsahurdija skončati pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.

 Iako nema dramaturšku snagu i dinamiku „Ostrva kukuruza” i Ovašvilijeva „Hibula” je film vredan pažnje. Između ostalog i zbog toga što i u njemu Ovašvili prati protok vremena kroz godišnja doba i tako se fokusira na promene u ritmu života ljudi, njegovih filmskih junaka. Uz to, ovo je već treći Ovašvilijev film u kojem se on bavi temom Gruzije (posebno u osetljivim graničnim oblastima sa Abhazijom i Južnom Osetijom), tokom devedesetih godina prošlog veka.

 U kratkom susretu za „Politiku” Georgi Ovašvili kaže da su i „Druga obala” i „Ostrvo kukuruza” i „ Hibula” zapravo „zaokružena trilogija o najbolnijem i najtežem periodu u nedavnoj istoriji Gruzije”.

– „Hibula” samo nastavlja temu postavljenu u moja dva prethodna filma i prati likove koji žive u istom okruženju, iako pokušava da se bavi najkomplikovanijom i najmisterioznijom epizodom najkonfliktnije ličnosti. Junaka u vremenu velikog životnog preokreta – kaže Ovašvili.

 Razgovarajući dalje i o pitanjima moći i nadmoći u političkom životu, ali i o tome da on nije u filmu pratio sudbinu običnog čoveka, Ovašvili je za „Politiku” rekao da je sudbina Zvijada Gamsahurdije veoma intrigantna jer se on „nikada nije ni ponašao kao obična osoba”.

– On je bio moćan čovek koji je obožavao svoju zemlju, koga je obožavala apsolutna većina ljudi, a koji je u jednom trenutku izgubio sve. Svoju moć, vlast i svoju nadmoć. On je postao predsednik koga su svi osudili i nazivali Judom i kao takav prolazi put pun bola i patnje. On je sam. Vidimo u filmu njegove pristalice koje ga verno prate, ali on je i dalje sam. I nekako izuzetan – kaže Ovašvili koji na pitanje o istorijskoj tačnosti u filmu odgovara:

– Mislim da kreativni rad ne bi trebalo da bude istorijski tačan. Moja je namera bila da pokažem filmom da je naš gruzijski narod napravio grešku. Smatram da je loša ideja da od svog filmskog junaka pravim idola, ali bi još gora ideja bila da sam napustio i „ubio” osobu kojoj se divim. Ako je moj cilj ispunjen, ne zanima me da li pratim istinite događaje.