Путин и Трамп лицем у лице

На покушаје новинара да приликом овог протоколарног фотографисања сазнају да ли ће два лидера разговарати о руском мешању у америчке председничке изборе, Трамп није реаговао.

„Једва чекамо да позитивне ствари почну да се догађају Русији и Америци и свима којих се оне тичу”, рекао је Трамп на почетку састанка, који је иза затворених врата трајао више од сат времена.

Пре састанка, руски медији су пренели изјаву последњег лидера Совјетског Савеза Михаила Горбачова, који је позвао Трампа и Путина да обнове поверење између две земље, додајући да је добро што се тај сусрет коначно дешава, али да је „срамота што до њега долази тек сада”.

„Изгубљено је доста времена да би се сада све надокнадило. Они морају да обнове поверење”, рекао је Горбачов, који је сусрет Путина и Трампа упоредио са својим првим сусретом са тадашњим председником САД Роналдом Реганом у Женеви 1985. године, који су поједини чланови Реганове администрације покушали да спрече. „Он није подлегао притиску и ми смо на тај састанак дошли са озбиљним конструктивним предлозима. Сада лидери морају да погурају неке ствари. Они све морају да ставе на преговарачки сто и успоставе механизам за сарадњу.”

Оно што је приметно јесте чињеница да је на овом првом састанку, како се сазнаје, Трамп желео да буде сам са Путином, то јест да у соби за састанке бар буде што је могуће мање његових сарадника. Тако су овом састанку присуствовали само шефови америчке и руске дипломатије Рекс Тилерсон и Сергеј Лавров, као и два преводиоца.

Изван сале за састанке остали су Трампов саветник за националну безбедност Херберт Рејмонд Мекмастер и Фиона Хил, Трампова главна саветница за питања Русије. Хилова је, иначе, годинама била у америчком Националном обавештајном савету задужена за Русију и Евроазију, а позната је и по књизи „Господин Путин: оперативац у Кремљу”, која представља својеврсну критичку психолошку биографију председника Русије.

Амерички медији су претпостављали да ће Хилова бити на састанку са Путином и да ће Трамп тиме желети да америчком јавном мњењу покаже да није попустљив према Путину, нарочито у светлу актуелне америчке истраге о наводном руском уплитању у америчке председничке изборе и спорним контактима Трампових сарадника са руским дипломатама пре него што је Трамп ступио на дужност председника САД.

Иако је у предизборној кампањи обећавао обнављање сарадње са Русијом, Трамп је под притиском Конгреса и америчког државног апарата, који страхује да би он могао једнострано уништити све на чему је досад почивала америчка спољна политика, продужио санкције Русији уведене због украјинске кризе. Штавише, у четвртак је у Пољској истакао и „дестабилизујући утицај” Русије у источној Европи.

Ове оштре Трампове речи су заправо само димна завеса за америчко јавно мњење. Међутим, то није заварало званичнике бивше администрације, који страхују да ће Путин дипломатски надиграти Трампа и Тилерсона, који се никад пре нису бавили дипломатијом.

„Веома сам забринута јер у Хамбургу САД могу бити надигране”, рекла је бивша заменица помоћника шефа Пентагона у администрацији Барака Обаме Евелин Фаркаш, а слично је изјавио и бивши амбасадор САД у Русији Вилијам Бернс, рекавши да је Трамп „слаб на ласкање, а Путин је добро упућен у психологију нашег председника”.

Путин, иначе, важи за некога ко се добро припреми за ову врсту дипломатски осетљивог састанка и познаје све слабе тачке саговорника. И амерички медији истичу да је Путин „познат као искусни фокусирани тактичар” којег није лако спречити да постигне постављени циљ, док Трампа описују као неког ко „багателише припреме за сусрете и узда се у снагу своје воље и умешност да процењује саговорнике”.

Ипак, ништа мање критички настројени коментатори истичу да је Трамп досад овакве прве састанке са лидерима света користио да успостави лични контакт, али не и за неке велике договоре. Тако је било са јапанским премијером Шинзом Абеом, кинеским председником Си Ђинпингом, али и немачком канцеларком Ангелом Меркел. Ипак, претпоставља се да су лидери САД и Русије разговарали о заједничкој борби против терориста Исламске државе у Сирији, потом мирном решењу сукоба у Украјини, али и о решавању питања севернокорејске нуклеарне претње.

С друге стане, састанак Трампа и Путина одржао се у време радне сесије на којој су лидери Г-20 расправљали о одрживом развоју и клими, што можда најбоље говори о томе колико председник САД има воље да преговара са осталим лидерима о промени свог става према климатским променама.

Упркос канцеларкином инсистирању на заштити климе као једној од најважнијих тема, немачка штампа сматра да није уопште вредно убеђивати Трампа у неопходност да се нешто уради када је реч о овом питању, као што је укидање субвенције за фосилна горива. Према оцени Јоахима Вилеа, коментатора дневног листа „Франкфуртер рундшау”, сваки покушај да се Трамп натера да се обавеже на мере заштите климе није вредан труда.

„Практично не постоји шанса да ће неко старомодног председника, који је већ бацио у канту Париски споразум, убедити да промени мишљење. Боље да 19 земаља саставе добар документ, а да ’Трампова лична држава’ не буде део тога него да двадесет држава створи ништа друго до топао ваздух”, истакао је уочи самита Виле.

Трамп не одустаје од зида према Мексику

Хамбург – На маргинама самита Г-20 Трамп је имао билатерални састанак са председником Мексика Енрикеом Пењом, при чему је у кратком разговору са новинарима рекао да не одустаје од свог предизборног обећања да изгради зид према Мексику како би спречио илегалне миграције у САД. На питање новинара да ли и даље жели да трошкове изградње зида сноси Мексико, Трамп је кратко рекао: „Апсолутно.” Насупрот томе, мексички председник је само рекао да овим састанком настоје да ојачају дијалог између две земље „зарад безбедности обе земље, а нарочито наших граница”.

Договорено примирје у јужној Сирији

Хамбург – Након безмало двоипочасовног састанка, који је требало да траје до 45 минута, председник САД Доналд Трамп и руски председник Владимир Путин постигли су договор о прекиду ватре на југозападу Сирије, сазнаје се из америчких извора. Како је објавила америчка новинска агенција АП, позивајући се на неименовани америчке званичнике, прекид ватре би требало да ступи на снагу 9. јула у подне по локалном времену у Дамаску.

Детаљи овог споразума још нису познати. На југозападу Сирије, акцију бомбардовања сиријских побуњеника воде руске снаге и снаге лојалне сиријском председнику Башару ел Асаду.

Амерички шеф дипломатије Рекс Тилерсон, који је присуствовао састану, саопштио је на конференцији за новинаре да су двојица председника разговарали о томе где је још у Сирији могуће успоставити такозване зоне деескалације, поред четири у којима ће ускоро бити бити утврђен прекид ватре.

Тилерсон је истакао и да је Трамп састанак започео тиме што је истакао забринутост америчког народа због руског мешања у америчке председничке изборе одржане прошле године

„Председник (Трамп) се у више наврата обратио председнику Путину поводом интервенисања Русије. Председник Путин је негирао такво интервенисање, као, чини ми се, и у ранијим приликама”, рекао је шеф Стејт департмента. С друге стране шеф руске дипломатије Серегеј Лавров изјавио је да је Трамп прихватио уверавања Путина да се Москва није мешала  у америчке изборе.

Председник Трамп је у разговору са председником Мексика Енрикеом Пењом поновио да не одустаје од градње зида према Мексику.