Putin i Tramp licem u lice

Na pokušaje novinara da prilikom ovog protokolarnog fotografisanja saznaju da li će dva lidera razgovarati o ruskom mešanju u američke predsedničke izbore, Tramp nije reagovao.

„Jedva čekamo da pozitivne stvari počnu da se događaju Rusiji i Americi i svima kojih se one tiču”, rekao je Tramp na početku sastanka, koji je iza zatvorenih vrata trajao više od sat vremena.

Pre sastanka, ruski mediji su preneli izjavu poslednjeg lidera Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova, koji je pozvao Trampa i Putina da obnove poverenje između dve zemlje, dodajući da je dobro što se taj susret konačno dešava, ali da je „sramota što do njega dolazi tek sada”.

„Izgubljeno je dosta vremena da bi se sada sve nadoknadilo. Oni moraju da obnove poverenje”, rekao je Gorbačov, koji je susret Putina i Trampa uporedio sa svojim prvim susretom sa tadašnjim predsednikom SAD Ronaldom Reganom u Ženevi 1985. godine, koji su pojedini članovi Reganove administracije pokušali da spreče. „On nije podlegao pritisku i mi smo na taj sastanak došli sa ozbiljnim konstruktivnim predlozima. Sada lideri moraju da poguraju neke stvari. Oni sve moraju da stave na pregovarački sto i uspostave mehanizam za saradnju.”

Ono što je primetno jeste činjenica da je na ovom prvom sastanku, kako se saznaje, Tramp želeo da bude sam sa Putinom, to jest da u sobi za sastanke bar bude što je moguće manje njegovih saradnika. Tako su ovom sastanku prisustvovali samo šefovi američke i ruske diplomatije Reks Tilerson i Sergej Lavrov, kao i dva prevodioca.

Izvan sale za sastanke ostali su Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Herbert Rejmond Mekmaster i Fiona Hil, Trampova glavna savetnica za pitanja Rusije. Hilova je, inače, godinama bila u američkom Nacionalnom obaveštajnom savetu zadužena za Rusiju i Evroaziju, a poznata je i po knjizi „Gospodin Putin: operativac u Kremlju”, koja predstavlja svojevrsnu kritičku psihološku biografiju predsednika Rusije.

Američki mediji su pretpostavljali da će Hilova biti na sastanku sa Putinom i da će Tramp time želeti da američkom javnom mnjenju pokaže da nije popustljiv prema Putinu, naročito u svetlu aktuelne američke istrage o navodnom ruskom uplitanju u američke predsedničke izbore i spornim kontaktima Trampovih saradnika sa ruskim diplomatama pre nego što je Tramp stupio na dužnost predsednika SAD.

Iako je u predizbornoj kampanji obećavao obnavljanje saradnje sa Rusijom, Tramp je pod pritiskom Kongresa i američkog državnog aparata, koji strahuje da bi on mogao jednostrano uništiti sve na čemu je dosad počivala američka spoljna politika, produžio sankcije Rusiji uvedene zbog ukrajinske krize. Štaviše, u četvrtak je u Poljskoj istakao i „destabilizujući uticaj” Rusije u istočnoj Evropi.

Ove oštre Trampove reči su zapravo samo dimna zavesa za američko javno mnjenje. Međutim, to nije zavaralo zvaničnike bivše administracije, koji strahuju da će Putin diplomatski nadigrati Trampa i Tilersona, koji se nikad pre nisu bavili diplomatijom.

„Veoma sam zabrinuta jer u Hamburgu SAD mogu biti nadigrane”, rekla je bivša zamenica pomoćnika šefa Pentagona u administraciji Baraka Obame Evelin Farkaš, a slično je izjavio i bivši ambasador SAD u Rusiji Vilijam Berns, rekavši da je Tramp „slab na laskanje, a Putin je dobro upućen u psihologiju našeg predsednika”.

Putin, inače, važi za nekoga ko se dobro pripremi za ovu vrstu diplomatski osetljivog sastanka i poznaje sve slabe tačke sagovornika. I američki mediji ističu da je Putin „poznat kao iskusni fokusirani taktičar” kojeg nije lako sprečiti da postigne postavljeni cilj, dok Trampa opisuju kao nekog ko „bagateliše pripreme za susrete i uzda se u snagu svoje volje i umešnost da procenjuje sagovornike”.

Ipak, ništa manje kritički nastrojeni komentatori ističu da je Tramp dosad ovakve prve sastanke sa liderima sveta koristio da uspostavi lični kontakt, ali ne i za neke velike dogovore. Tako je bilo sa japanskim premijerom Šinzom Abeom, kineskim predsednikom Si Đinpingom, ali i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Ipak, pretpostavlja se da su lideri SAD i Rusije razgovarali o zajedničkoj borbi protiv terorista Islamske države u Siriji, potom mirnom rešenju sukoba u Ukrajini, ali i o rešavanju pitanja severnokorejske nuklearne pretnje.

S druge stane, sastanak Trampa i Putina održao se u vreme radne sesije na kojoj su lideri G-20 raspravljali o održivom razvoju i klimi, što možda najbolje govori o tome koliko predsednik SAD ima volje da pregovara sa ostalim liderima o promeni svog stava prema klimatskim promenama.

Uprkos kancelarkinom insistiranju na zaštiti klime kao jednoj od najvažnijih tema, nemačka štampa smatra da nije uopšte vredno ubeđivati Trampa u neophodnost da se nešto uradi kada je reč o ovom pitanju, kao što je ukidanje subvencije za fosilna goriva. Prema oceni Joahima Vilea, komentatora dnevnog lista „Frankfurter rundšau”, svaki pokušaj da se Tramp natera da se obaveže na mere zaštite klime nije vredan truda.

„Praktično ne postoji šansa da će neko staromodnog predsednika, koji je već bacio u kantu Pariski sporazum, ubediti da promeni mišljenje. Bolje da 19 zemalja sastave dobar dokument, a da ’Trampova lična država’ ne bude deo toga nego da dvadeset država stvori ništa drugo do topao vazduh”, istakao je uoči samita Vile.

Tramp ne odustaje od zida prema Meksiku

Hamburg – Na marginama samita G-20 Tramp je imao bilateralni sastanak sa predsednikom Meksika Enrikeom Penjom, pri čemu je u kratkom razgovoru sa novinarima rekao da ne odustaje od svog predizbornog obećanja da izgradi zid prema Meksiku kako bi sprečio ilegalne migracije u SAD. Na pitanje novinara da li i dalje želi da troškove izgradnje zida snosi Meksiko, Tramp je kratko rekao: „Apsolutno.” Nasuprot tome, meksički predsednik je samo rekao da ovim sastankom nastoje da ojačaju dijalog između dve zemlje „zarad bezbednosti obe zemlje, a naročito naših granica”.

Dogovoreno primirje u južnoj Siriji

Hamburg – Nakon bezmalo dvoipočasovnog sastanka, koji je trebalo da traje do 45 minuta, predsednik SAD Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin postigli su dogovor o prekidu vatre na jugozapadu Sirije, saznaje se iz američkih izvora. Kako je objavila američka novinska agencija AP, pozivajući se na neimenovani američke zvaničnike, prekid vatre bi trebalo da stupi na snagu 9. jula u podne po lokalnom vremenu u Damasku.

Detalji ovog sporazuma još nisu poznati. Na jugozapadu Sirije, akciju bombardovanja sirijskih pobunjenika vode ruske snage i snage lojalne sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu.

Američki šef diplomatije Reks Tilerson, koji je prisustvovao sastanu, saopštio je na konferenciji za novinare da su dvojica predsednika razgovarali o tome gde je još u Siriji moguće uspostaviti takozvane zone deeskalacije, pored četiri u kojima će uskoro biti biti utvrđen prekid vatre.

Tilerson je istakao i da je Tramp sastanak započeo time što je istakao zabrinutost američkog naroda zbog ruskog mešanja u američke predsedničke izbore održane prošle godine

„Predsednik (Tramp) se u više navrata obratio predsedniku Putinu povodom intervenisanja Rusije. Predsednik Putin je negirao takvo intervenisanje, kao, čini mi se, i u ranijim prilikama”, rekao je šef Stejt departmenta. S druge strane šef ruske diplomatije Seregej Lavrov izjavio je da je Tramp prihvatio uveravanja Putina da se Moskva nije mešala  u američke izbore.

Predsednik Tramp je u razgovoru sa predsednikom Meksika Enrikeom Penjom ponovio da ne odustaje od gradnje zida prema Meksiku.