Носталгични додир Титових штафета

– Издвојили смо поједине штафете, за публику постоје и специјалне рукавице које се користе приликом рада са њима, јер су то сада музејски експонати. Свака може подробно да се погледа и то је многима занимљиво, тај директан контакт. Посебно је интересовање странаца, има бројних гостију из република бивше Југославије, а има и наших суграђана – објашњава саговорница на самом почетку обиласка Куће цвећа.

Да је реч о заиста популарној дестинацији уверили смо се на лицу места: за сат времена колико смо провели у музеју дошле су чак три организоване групе посетилаца.

У пријатној хладовини меморијалног комплекса изложени су један део штафета, увеличане копије порука, фотографије посета, снимци слетова и депоа у којем се штафете чувају, потом рута једне од штафета и пратећа објашњења. Штафете које су стизале од 1945. до 1957. звале су се „Титове штафете”, и оне су долазиле из свих шест република заједничке државе, из већих градова, од војске, пионира па чак и са градилишта и радних акција – годишње је у рукама Јосипа Броза завршавало њих око петнаестак. Осим тога, различите организације такође су слале своје, па су ту и оне које су доносили лекари, радници различитих фабрика, удружења… Како нам каже Ада Влаић, за неке од њих неће никада бити утврђено од кога су стигле пошто су из појединих нестале поруке, а према спољашњем изгледу не може се недвосмислено закључити ко је тачно дародавац. Ситуација се мења 1957, када је концепт промењен, 25. мај почео је да се обележава као Дан младости а штафета постаје „Штафета младости” – уместо многобројних прављена је само једна, њу су израђивали уметници. Управо прва и последња имају занимљиву судбину.

– После Другог светског рата, 1945, наставник фискултуре из Крагујевца Јосип Прохаска дошао на идеју да се предаје штафета одржавају у част Титовог рођендана, 25. маја, у Београду. Управо је та премијерна штафета уместо у облику палице дошла на крају у форми књиге пуне потписа, јер Крагујевчани нису били задовољни идејним штафетним решењем. Црвено платно за коричење нису успели да нађу па је на крају искоришћено плаво, отуд и назив „Плава књига”. Њене носиоце и пратиоце није на сам дан рођендана Тито дочекао у нашој престоници јер је боравио у Загребу, али је организовано путовање за њих до главног града Хрватске, где је уприличен сусрет. Након Титове смрти организоване су манифестације под називом „И после Тита Тито” када су такође штафете долазиле у Београд, али је временом постало све компликованије окупити публику, опадало је интересовање, последњи покушај одржавања слета неславно се завршио 1988. Штафета која је на зачељу свих јесте она из 1987, за њу је била је задужена словеначка уметничка група „Нови колективизам”. Нико у почетку није приметио да је пратећи плакат заправо прерађен стари нацистички пропагандни материјал на којем су фашистичка обележја била замењена комунистичким, па им је пројекат одузет, цео дизајн је стопиран и на крају је израђена друга штафета, овог пута од пластике, са осам црвених диода али и са крњом петокраком, што се са ове дистанце може тумачити као назнака потоњег распада државе – додаје кустоскиња.  

Током 42 године штафете су мењале свој изглед, од оних које су радили исти аутори до оних савременијих и самосвојнијих. Последња коју је Тито лично примио је она из 1979.