Наш план је да до 2021. будемо спремни за Европску унију

Имајући у виду да је председник ЕК Жан-Клод Јункер тврдио да нема проширења до 2020, значи ли то да бисмо, уколико у међувремену својим реформама „одобровољимо” Брисел, могли да се надамо чланству одмах потом?

Мислим да не би требало да говоримо да ћемо реформама одобровољити Брисел. То је погрешна поставка ствари. Реформе и развој смо обећали грађанима Србије, требало би њих да учинимо задовољнијима. Доста је урађено, али има још посла. Од 2016. до 2020. године, кроз ИПА фондове, добићемо милијарду евра бесповратне помоћи за развој у различитим областима. Европске интеграције представљају механизам који нас тера да будемо бржи и ефикаснији у промени Србије набоље. Чланство ће бити додатна вредност целог процеса. Ни бивши премијер, садашњи председник Вучић и његова влада, ни ова влада, нису и неће оправдавати непопуларне мере захтевима из Брисела, што су многи радили, па испровоцирали евроскепсу у Србији. Ми радимо због себе.

До захтева председника Вучића Бриселу да нам обезбеди рокове дошло је у контексту наставка преговарачког просеца о нормализацији односа с Приштином, па су се појавиле и спекулације како он заправо жели трампу – Косово за евроинтеграцију. Како то коментаришете?

Постоје државни и национални интереси које не користите као монету за поткусуривање. Вучић је показао да на разуман и државнички начин сагледава реалност, промене које нам се не свиђају, а које узроке вуку деценијама, али исто тако и да су јасни наши интереси и захтеви у погледу одрживог останка и напретка наших људи на КиМ, посебно кроз обавезу Приштине о формирању ЗСО. Уосталом, постојање Бриселског споразума јасно говори да се уважава наш, али и став неколико земаља ЕУ, и шире, о непризнавању једнострано проглашене независности Косова.

Постоји ли могућност да Брисел уважи ваш став да дијалог с Приштином не би требало да буде уско везан за процес евроинтеграција?

То је такође став произашао из стања „на терену“. У процесу преговора државе кандидата и ЕУ две су стране – кандидат и ЕУ. Није реално, ни фер уводити трећу страну, у овом случају Приштину, која својим нечињењем може да нас блокира. Мислим да је тако ригидан и нефлексибилан став неодржив у реалности. Ипак су реформе и Копенхашки критеријуми, владавина права, добро управљање и економски програм најважнији критеријуми. Или би бар требало да буду.

Шта ће за процес интеграције значити формирање министарства? На који начин ће се Канцеларија за европске интеграције утопити, како ће, практично, функционисати преговарачки тим?

Боља координација се несумњиво постиже увођењем сталне структуре – Министарства за европске интеграције. То показује јасну и стабилну оријентацију земље. Иначе, то је пракса која је постојала у добром делу земаља које су преговарале о чланству, и занимљиво је да су се та министарства, као и наше, бавила и европским фондовима, регионалним развојем, као припремом за кохезиону политику кад постанете чланица ЕУ, па су се нека баш тако и звала. Канцеларија за европске интеграције више не постоји, запослени и опрема постају језгро министарства. Да би било јасније, преговарачки тим је државни тим, састављен углавном од државних службеника, али и неких стручњака из академске средине, цивилног друштва, експерата по одређеним областима која су обухваћена различитим поглављима – има их 35. Наравно да су координирани унутар министарства, јер министарство и ја као министар политички смо одговорни и за њихов рад.

Да ли је почела припрема правилника и нове систематизације радних места?

Да, почела сам са анализом, и припремом нове систематизације. Лично се бавим тиме, а иначе сам особа која иде и у техничке детаље. Веома држим до процедуре и стручности, али и резултата и одговорности у раду. Неће бити неког већег ширења структуре, али неких измена ће свакако бити. До краја месеца је законски рок до када би требало да буде завршена систематизација која онда треба да буде усвојена и од владе.

Министар спољних послова Естоније очекује да ће међувладина конференција на којој ће бити отворена нова поглавља са Србијом бити крајем године. Зар не би могло и раније?

Од јануара до краја јуна председавала је Малта, и ми смо за време њиховог председавања отворили четири поглавља, што је заиста добар резултат и за нас и за малтешко председавање, И то у години почетка преговора о брегзиту, избора који су одржани у Холандији и Француској, избора који следе на јесен у Немачкој. Естонија је преузела председавање 1. јула и до краја године верујем да ће бити одржана једна или две међувладине конференције на којој бисмо могли да отворимо још нека поглавља за која смо спремни.

Која би поглавља могла бити ускоро отворена?

У овом тренутку, ми смо у потпуности спремни, у техничком и процедуралном смислу, за три преговарачка поглавља – 30. (економски односи са иностранством) које је већ на расправи на радним телима ЕУ, затим 6. (компанијско право) и 33. (финансијске и буџетске одредбе) за која смо преговарачке позиције послали ЕК. Радимо интензивно на још неким поглављима, људи из свих министарстава као и из нашег вредно раде свој посао, али динамика неће зависити само од нас. Ипак, очекујем отварање још  три-четири поглавља до краја године, то би био добар учинак.

Колико можемо бити задовољни учинком од 10 отворених поглавља?

Можемо бити задовољни, имајући у виду све околности у самој ЕУ које нису баш наклоњене расту подршке политици проширења у самим земљама чланицама, имајући у виду чињеницу да је наш преговарачки процес специфичан и понекада отежан поглављем 35, тј. праћењем кроз ово поглавље спровођења Бриселског споразума, што такође не зависи само увек од нас, али и неким билатералним питањима, која се с времена на време појављују. Не заборавите да смо ми званичне преговоре отпочели у јануару 2014, а ми смо кандидат на који је први пут примењен критеријум да се најзахтевнија поглавља 23 и 24, и у нашем случају 35, отварају на почетку, што није био случај са ранијим кандидатима. Ми смо прва поглавља отворили у децембру 2015. године, тако да за годину и по дана скор од 10 отворених поглавља, са два привремено затворена, уопште није лош. Напротив.