Naš plan je da do 2021. budemo spremni za Evropsku uniju

Imajući u vidu da je predsednik EK Žan-Klod Junker tvrdio da nema proširenja do 2020, znači li to da bismo, ukoliko u međuvremenu svojim reformama „odobrovoljimo” Brisel, mogli da se nadamo članstvu odmah potom?

Mislim da ne bi trebalo da govorimo da ćemo reformama odobrovoljiti Brisel. To je pogrešna postavka stvari. Reforme i razvoj smo obećali građanima Srbije, trebalo bi njih da učinimo zadovoljnijima. Dosta je urađeno, ali ima još posla. Od 2016. do 2020. godine, kroz IPA fondove, dobićemo milijardu evra bespovratne pomoći za razvoj u različitim oblastima. Evropske integracije predstavljaju mehanizam koji nas tera da budemo brži i efikasniji u promeni Srbije nabolje. Članstvo će biti dodatna vrednost celog procesa. Ni bivši premijer, sadašnji predsednik Vučić i njegova vlada, ni ova vlada, nisu i neće opravdavati nepopularne mere zahtevima iz Brisela, što su mnogi radili, pa isprovocirali evroskepsu u Srbiji. Mi radimo zbog sebe.

Do zahteva predsednika Vučića Briselu da nam obezbedi rokove došlo je u kontekstu nastavka pregovaračkog proseca o normalizaciji odnosa s Prištinom, pa su se pojavile i spekulacije kako on zapravo želi trampu – Kosovo za evrointegraciju. Kako to komentarišete?

Postoje državni i nacionalni interesi koje ne koristite kao monetu za potkusurivanje. Vučić je pokazao da na razuman i državnički način sagledava realnost, promene koje nam se ne sviđaju, a koje uzroke vuku decenijama, ali isto tako i da su jasni naši interesi i zahtevi u pogledu održivog ostanka i napretka naših ljudi na KiM, posebno kroz obavezu Prištine o formiranju ZSO. Uostalom, postojanje Briselskog sporazuma jasno govori da se uvažava naš, ali i stav nekoliko zemalja EU, i šire, o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Postoji li mogućnost da Brisel uvaži vaš stav da dijalog s Prištinom ne bi trebalo da bude usko vezan za proces evrointegracija?

To je takođe stav proizašao iz stanja „na terenu“. U procesu pregovora države kandidata i EU dve su strane – kandidat i EU. Nije realno, ni fer uvoditi treću stranu, u ovom slučaju Prištinu, koja svojim nečinjenjem može da nas blokira. Mislim da je tako rigidan i nefleksibilan stav neodrživ u realnosti. Ipak su reforme i Kopenhaški kriterijumi, vladavina prava, dobro upravljanje i ekonomski program najvažniji kriterijumi. Ili bi bar trebalo da budu.

Šta će za proces integracije značiti formiranje ministarstva? Na koji način će se Kancelarija za evropske integracije utopiti, kako će, praktično, funkcionisati pregovarački tim?

Bolja koordinacija se nesumnjivo postiže uvođenjem stalne strukture – Ministarstva za evropske integracije. To pokazuje jasnu i stabilnu orijentaciju zemlje. Inače, to je praksa koja je postojala u dobrom delu zemalja koje su pregovarale o članstvu, i zanimljivo je da su se ta ministarstva, kao i naše, bavila i evropskim fondovima, regionalnim razvojem, kao pripremom za kohezionu politiku kad postanete članica EU, pa su se neka baš tako i zvala. Kancelarija za evropske integracije više ne postoji, zaposleni i oprema postaju jezgro ministarstva. Da bi bilo jasnije, pregovarački tim je državni tim, sastavljen uglavnom od državnih službenika, ali i nekih stručnjaka iz akademske sredine, civilnog društva, eksperata po određenim oblastima koja su obuhvaćena različitim poglavljima – ima ih 35. Naravno da su koordinirani unutar ministarstva, jer ministarstvo i ja kao ministar politički smo odgovorni i za njihov rad.

Da li je počela priprema pravilnika i nove sistematizacije radnih mesta?

Da, počela sam sa analizom, i pripremom nove sistematizacije. Lično se bavim time, a inače sam osoba koja ide i u tehničke detalje. Veoma držim do procedure i stručnosti, ali i rezultata i odgovornosti u radu. Neće biti nekog većeg širenja strukture, ali nekih izmena će svakako biti. Do kraja meseca je zakonski rok do kada bi trebalo da bude završena sistematizacija koja onda treba da bude usvojena i od vlade.

Ministar spoljnih poslova Estonije očekuje da će međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena nova poglavlja sa Srbijom biti krajem godine. Zar ne bi moglo i ranije?

Od januara do kraja juna predsedavala je Malta, i mi smo za vreme njihovog predsedavanja otvorili četiri poglavlja, što je zaista dobar rezultat i za nas i za malteško predsedavanje, I to u godini početka pregovora o bregzitu, izbora koji su održani u Holandiji i Francuskoj, izbora koji slede na jesen u Nemačkoj. Estonija je preuzela predsedavanje 1. jula i do kraja godine verujem da će biti održana jedna ili dve međuvladine konferencije na kojoj bismo mogli da otvorimo još neka poglavlja za koja smo spremni.

Koja bi poglavlja mogla biti uskoro otvorena?

U ovom trenutku, mi smo u potpunosti spremni, u tehničkom i proceduralnom smislu, za tri pregovaračka poglavlja – 30. (ekonomski odnosi sa inostranstvom) koje je već na raspravi na radnim telima EU, zatim 6. (kompanijsko pravo) i 33. (finansijske i budžetske odredbe) za koja smo pregovaračke pozicije poslali EK. Radimo intenzivno na još nekim poglavljima, ljudi iz svih ministarstava kao i iz našeg vredno rade svoj posao, ali dinamika neće zavisiti samo od nas. Ipak, očekujem otvaranje još  tri-četiri poglavlja do kraja godine, to bi bio dobar učinak.

Koliko možemo biti zadovoljni učinkom od 10 otvorenih poglavlja?

Možemo biti zadovoljni, imajući u vidu sve okolnosti u samoj EU koje nisu baš naklonjene rastu podrške politici proširenja u samim zemljama članicama, imajući u vidu činjenicu da je naš pregovarački proces specifičan i ponekada otežan poglavljem 35, tj. praćenjem kroz ovo poglavlje sprovođenja Briselskog sporazuma, što takođe ne zavisi samo uvek od nas, ali i nekim bilateralnim pitanjima, koja se s vremena na vreme pojavljuju. Ne zaboravite da smo mi zvanične pregovore otpočeli u januaru 2014, a mi smo kandidat na koji je prvi put primenjen kriterijum da se najzahtevnija poglavlja 23 i 24, i u našem slučaju 35, otvaraju na početku, što nije bio slučaj sa ranijim kandidatima. Mi smo prva poglavlja otvorili u decembru 2015. godine, tako da za godinu i po dana skor od 10 otvorenih poglavlja, sa dva privremeno zatvorena, uopšte nije loš. Naprotiv.