Пријатељи и партнери

Ана Брнабић није изменила спољно-политички курс земље и није нарушила односе с Русијом – закључак је који би могао да уследи после изјаве високе функционерке руског МИП-а Марије Захарове, о томе да је премијерка предала у четвртак амбасадору Александру Чепурину транскрипте свог интервјуа америчкој агенцији Блумберг. Тако је неизвесност, бар с руске стране, трајала само до тренутка када је Захарова саопштила да је Брнабићева погрешно протумачена и да Москва суди „на основу тих објашњења”.

Ако је у први мах можда и деловало да интервју за америчку агенцију може да подигне политичку температуру и на домаћој и спољнополитичкој сцени, утисак је да су страсти ипак спласнуле.

 

А пре тога, премијерка је истог дана када је интервју објављен, у уторак, још додатно појаснила за Би-Би-Си да је ЕУ партнер Србије, а Русија пријатељ, али се прашина у том тренутку већ подигла. Из опозиционих странака које се противе евроинтеграцијама, изјаву коју је објавио Блумберг дочекали су на нож. То су протумачили као окретање леђа Русији, уз тврдње да је Брнабићева наводно показала да је Европска унија изнад саме Србије. С другог, проевропског опозиционог крила чуло се да је њена изјава охрабрујућа, док су аналитичари већ алармирали да је премијерка нарушила баланс између Русије и ЕУ. Још су јој спочитали и недовољно политичко искуство.

Огласили су се и поједини министри, уверавајући да Србија не мења спољну политику. Шеф дипломатије Ивица Дачић подвукао је да јасно идемо европским путем, али да је исто тако јасан и наш однос с Москвом. Како је нагласио, суштина мудре политике своди се на то да никад и не дођемо пред избор ЕУ или Русија. Из Кремља је стигла порука да и Москва искрено жели да се Србија не нађе пред таквим избором. Оно што је потом уследило некима је личило на покушај гашења пожара неуобичајено живом дипломатском активношћу. Било је свакако очекивано да страни дипломатски представници желе новој влади да упуте честитке, али је ипак остао утисак неуобичајено живе дипломатске активности.

С амбасадором Чепурином састали су се и председник Александар Вучић, подвукавши да је Србија на европском путу, али да то не сме, неће и не може да поремети веома добре односе с Русијом, а затим Дачић и други министри. Иако се Ана Брнабић у среду, пре Чепурина, сусрела и с амбасадором САД Кајлом Скотом, у званичним саопштењима с ових састанака није било речи о спорном интервјуу. На фотографији с руским амбасадором види се како му премијерка предаје у руке неки документ, што би могли да буду управо поменути транскрипти. Дан касније, председник Вучић рекао је да у њу има пуно поверења и да не зна да ли је дат траскрипт, као и да је снага српске политике да не пристаје на ултиматуме.

Минуле седмице изнова су се покренула још нека кључна политичка питања. Да ли земља може да буде сигурна у то да ће до одређеног, али никад прецизно изреченог датума постати чланица ЕУ, као и то да ли је ускоро на видику нови споразум с Приштином? Када је реч о овом последњем, можда и најважнија непознаница јесте: да ли ће привремене покрајинске институције коначно почети да примењују бар део тачака већ потписаних договора.

Мада Брисел засад није јасно потврдио да је европска комесарка Федерика Могерини, на експлицитно постављено питање председника Вучића када би Србија тачно могла ући у Унију, одговорила на исти начин, ипак су стигле охрабрујуће поруке да ће са Србијом радити на бржем приступном процесу. Уз, наравно, нова подсећања да брзина и датум уласка у ЕУ зависе првенствено од напретка земље у примени реформи и нормализације односа с Косовом. Како је портпаролка ЕК Маја Коцијанчич навела у својој писаној изјави, „улазак у ЕУ је процес заснован на учинку”.

Није, додуше, искључено да ћемо, уместо ове већ прилично познате приче, нешто конкретније дознати од председника Европског савета Доналда Туска, који нам долази у петак. Председник Вучић је након сусрета с Могеринијевом подвукао да српска делегација није наишла на противљење, већ на разумевање високе представнице, али и свих осталих лидера у ЕУ, па је јасно да ће и с Туском у Београду имати важан разговор.

Наравно да у Београду не пролази неопажено досадашња пракса ЕУ, да лупа пацке другој страни чак и онда када је Приштина та која не испуњава своје обавезе из Бриселског споразума. Речју, да нам преговарачка поглавља отвара онда кад смо припремљени за то, и на основу овдашњих реформских потеза, а не да у рачун уписује шта је укупно испуњено од преузетих обавеза, које се односе на нормализацију односа с Приштином.

Протеклих дана, ЕУ је, међутим, саопштила да бриселски дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа и помирењу улази у нову фазу и да ће на његовој припреми радити експертске екипе из оба преговарачка тима. Међутим, разлике су без сумње остале. Вучић је, после неформалног састанка с Хашимом Тачијем у Бриселу, рекао да мора чешће и храбрије да се прича о суштинским питањима, о томе како видимо наше односе за годину, две или пет, а да Заједнице српских општина мора бити.

Тачи је, пак, устврдио да ће дијалог Београда и Приштине бити ускоро готов уз „историјски споразум”. Овај ратни командант ОВК, међутим, као да превиђа да га и у самој Приштини његови коалициони партнери опомињу да не размишља превише о историји, јер преговора неће бити док Србија не призна такозвану независност. Ако бриселски разговори, због ових приштинских размирица, заиста буду блокирани, ко може да гарантује да због тога, по досадашњој пракси, пацке неће да добије и Србија