Prijatelji i partneri

Ana Brnabić nije izmenila spoljno-politički kurs zemlje i nije narušila odnose s Rusijom – zaključak je koji bi mogao da usledi posle izjave visoke funkcionerke ruskog MIP-a Marije Zaharove, o tome da je premijerka predala u četvrtak ambasadoru Aleksandru Čepurinu transkripte svog intervjua američkoj agenciji Blumberg. Tako je neizvesnost, bar s ruske strane, trajala samo do trenutka kada je Zaharova saopštila da je Brnabićeva pogrešno protumačena i da Moskva sudi „na osnovu tih objašnjenja”.

Ako je u prvi mah možda i delovalo da intervju za američku agenciju može da podigne političku temperaturu i na domaćoj i spoljnopolitičkoj sceni, utisak je da su strasti ipak splasnule.

 

A pre toga, premijerka je istog dana kada je intervju objavljen, u utorak, još dodatno pojasnila za Bi-Bi-Si da je EU partner Srbije, a Rusija prijatelj, ali se prašina u tom trenutku već podigla. Iz opozicionih stranaka koje se protive evrointegracijama, izjavu koju je objavio Blumberg dočekali su na nož. To su protumačili kao okretanje leđa Rusiji, uz tvrdnje da je Brnabićeva navodno pokazala da je Evropska unija iznad same Srbije. S drugog, proevropskog opozicionog krila čulo se da je njena izjava ohrabrujuća, dok su analitičari već alarmirali da je premijerka narušila balans između Rusije i EU. Još su joj spočitali i nedovoljno političko iskustvo.

Oglasili su se i pojedini ministri, uveravajući da Srbija ne menja spoljnu politiku. Šef diplomatije Ivica Dačić podvukao je da jasno idemo evropskim putem, ali da je isto tako jasan i naš odnos s Moskvom. Kako je naglasio, suština mudre politike svodi se na to da nikad i ne dođemo pred izbor EU ili Rusija. Iz Kremlja je stigla poruka da i Moskva iskreno želi da se Srbija ne nađe pred takvim izborom. Ono što je potom usledilo nekima je ličilo na pokušaj gašenja požara neuobičajeno živom diplomatskom aktivnošću. Bilo je svakako očekivano da strani diplomatski predstavnici žele novoj vladi da upute čestitke, ali je ipak ostao utisak neuobičajeno žive diplomatske aktivnosti.

S ambasadorom Čepurinom sastali su se i predsednik Aleksandar Vučić, podvukavši da je Srbija na evropskom putu, ali da to ne sme, neće i ne može da poremeti veoma dobre odnose s Rusijom, a zatim Dačić i drugi ministri. Iako se Ana Brnabić u sredu, pre Čepurina, susrela i s ambasadorom SAD Kajlom Skotom, u zvaničnim saopštenjima s ovih sastanaka nije bilo reči o spornom intervjuu. Na fotografiji s ruskim ambasadorom vidi se kako mu premijerka predaje u ruke neki dokument, što bi mogli da budu upravo pomenuti transkripti. Dan kasnije, predsednik Vučić rekao je da u nju ima puno poverenja i da ne zna da li je dat traskript, kao i da je snaga srpske politike da ne pristaje na ultimatume.

Minule sedmice iznova su se pokrenula još neka ključna politička pitanja. Da li zemlja može da bude sigurna u to da će do određenog, ali nikad precizno izrečenog datuma postati članica EU, kao i to da li je uskoro na vidiku novi sporazum s Prištinom? Kada je reč o ovom poslednjem, možda i najvažnija nepoznanica jeste: da li će privremene pokrajinske institucije konačno početi da primenjuju bar deo tačaka već potpisanih dogovora.

Mada Brisel zasad nije jasno potvrdio da je evropska komesarka Federika Mogerini, na eksplicitno postavljeno pitanje predsednika Vučića kada bi Srbija tačno mogla ući u Uniju, odgovorila na isti način, ipak su stigle ohrabrujuće poruke da će sa Srbijom raditi na bržem pristupnom procesu. Uz, naravno, nova podsećanja da brzina i datum ulaska u EU zavise prvenstveno od napretka zemlje u primeni reformi i normalizacije odnosa s Kosovom. Kako je portparolka EK Maja Kocijančič navela u svojoj pisanoj izjavi, „ulazak u EU je proces zasnovan na učinku”.

Nije, doduše, isključeno da ćemo, umesto ove već prilično poznate priče, nešto konkretnije doznati od predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, koji nam dolazi u petak. Predsednik Vučić je nakon susreta s Mogerinijevom podvukao da srpska delegacija nije naišla na protivljenje, već na razumevanje visoke predstavnice, ali i svih ostalih lidera u EU, pa je jasno da će i s Tuskom u Beogradu imati važan razgovor.

Naravno da u Beogradu ne prolazi neopaženo dosadašnja praksa EU, da lupa packe drugoj strani čak i onda kada je Priština ta koja ne ispunjava svoje obaveze iz Briselskog sporazuma. Rečju, da nam pregovaračka poglavlja otvara onda kad smo pripremljeni za to, i na osnovu ovdašnjih reformskih poteza, a ne da u račun upisuje šta je ukupno ispunjeno od preuzetih obaveza, koje se odnose na normalizaciju odnosa s Prištinom.

Proteklih dana, EU je, međutim, saopštila da briselski dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa i pomirenju ulazi u novu fazu i da će na njegovoj pripremi raditi ekspertske ekipe iz oba pregovaračka tima. Međutim, razlike su bez sumnje ostale. Vučić je, posle neformalnog sastanka s Hašimom Tačijem u Briselu, rekao da mora češće i hrabrije da se priča o suštinskim pitanjima, o tome kako vidimo naše odnose za godinu, dve ili pet, a da Zajednice srpskih opština mora biti.

Tači je, pak, ustvrdio da će dijalog Beograda i Prištine biti uskoro gotov uz „istorijski sporazum”. Ovaj ratni komandant OVK, međutim, kao da previđa da ga i u samoj Prištini njegovi koalicioni partneri opominju da ne razmišlja previše o istoriji, jer pregovora neće biti dok Srbija ne prizna takozvanu nezavisnost. Ako briselski razgovori, zbog ovih prištinskih razmirica, zaista budu blokirani, ko može da garantuje da zbog toga, po dosadašnjoj praksi, packe neće da dobije i Srbija