Огледно добро будућности здравства

Читав простор је климатизован, болнички боксови су пространи и светли, а кроз велике прозоре поглед обухвата панораму Вождовца и Дедиња.

Др Снежана Милошевић, интерниста онколог, објашњава како је Дневна болница отворена пре годину и по дана да би се растеретило истоветно одељење на Институту за онкологију, на коме је иначе докторка Милошевић раније радила.

– Овде је потпуно другачије, гужви нема, тако да могу да натенане поразговарам са сваким пацијентом, а то је њима веома важно. Тако се растерећују од природног страха од операције, хемиотерапије. Највећа похвала коју чујем готово од сваког од њих јесте то да овај простор не личи на болницу – каже наша саговорница.

И заиста, Дневна неурохируршка болници изгледа као огледно добро, наговештај лепше будућности здравства. У ту будућност ускоро ће закорачити седам клиника и болничких центара, чија реконструкција почиње од јесени, а финансира је Развојна банка Савета Европе. На том списку је и Неурохируршка клиника КЦС-а, као и две комшијске здравствене установе – Гинеколошко-акушерска клиника КЦС у Вишеградској улици и Ургентни центар.

Како каже проф. др Милош Јоковић, директор Неурохируршке клинике, код њих ће бити комплетно обновљен операциони блок.

Дневну болницу су успели да дотерају уз помоћ донатора и пријатеља. Пројекат су сами осмислили, дародавци су финансирали његову израду, као и обнову и опремање болнице. Операциони блок

обновиће под „покровитељством” Канцеларије за управљање јавним улагањима. Имаће чак шест сала, у складу са потребама. Само прошле године обављено је 3.500 хируршких захвата, више него у три неурохируршка центра заједно, у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, истиче директор Јоковић.

– Сада се ради у три операционе сале. Захвати трају дуго, има дана када оперативни програм завршавамо после девет увече. Анестезиолози раде у дуплим сменама, а немају плаћене прековремене сате, такав је закон. Али ово је такав позив, не могу да се скину хируршке рукавице када истекне радно време и изађе из операционе сале – каже др Јоковић.

Да пацијенти не би трпели због предстојећих обимних грађевинских радова, већ сада је сачињен „кризни план”. Оперисаће се и у помоћној сали у приземљу клинике, две сале ће користити у Ургентном центру, а договорено је да по подне суботом и недељом оперишу пацијенте у земунском клиничком центру. Двојица неурохирурга селе се у Ужице, да пацијенти из тог дела земље не би морали да долазе у Београд.

 У саставу Неурохируршке клинике КЦС ради и Центар за гама нож, у којем је од отварања 2. новембра 2016. до 5. јула третирано 1.266 пацијената, од чега 78 страних држављана. У тренутку посете екипе „Политике”, овај уређај је био у квару, али како је објаснио др Јоковић, није се покварио никакав витални део опреме, већ део носећег стуба, па ће рад са пацијентима бити убрзо настављен.

– Дневно се на овом уређају третира по четири пацијента, али када набавимо још једну магнетну резонанцу и рам, који се поставља на главу пацијента који се зрачи, биће збринуто између шест и осам пацијената свакога дана – наводи др Јоковић.

На третман на гама нож не чакају пацијенти са злоћудним туморима на мозгу или метастазама. Чекање на овај третман све чешће је узрок притужби пацијената.

– Чека само онај пацијент који није животно угрожен, а реч је о доброћудним туморима који су годинама расли, а тек сада су откривени. Чекање од четири до шест месеци не утиче на здравствени ток и прогнозу ових случајева. Приоритет за третман гама ножем имају пацијенти са туморима и метастазама на мозгу, нарочито када их је више и када се не може извести оперативно лечење – каже др Јоковић и додаје да је капацитет оваквих медицинских машина ограничен свуда у свету, па и код нас, мада је београдски центар превазишао све познате центре. Он тврди да ниједан гама центар у свету није за годину дана урадио тако велики број третмана као београдски.