Ogledno dobro budućnosti zdravstva

Čitav prostor je klimatizovan, bolnički boksovi su prostrani i svetli, a kroz velike prozore pogled obuhvata panoramu Voždovca i Dedinja.

Dr Snežana Milošević, internista onkolog, objašnjava kako je Dnevna bolnica otvorena pre godinu i po dana da bi se rasteretilo istovetno odeljenje na Institutu za onkologiju, na kome je inače doktorka Milošević ranije radila.

– Ovde je potpuno drugačije, gužvi nema, tako da mogu da natenane porazgovaram sa svakim pacijentom, a to je njima veoma važno. Tako se rasterećuju od prirodnog straha od operacije, hemioterapije. Najveća pohvala koju čujem gotovo od svakog od njih jeste to da ovaj prostor ne liči na bolnicu – kaže naša sagovornica.

I zaista, Dnevna neurohirurška bolnici izgleda kao ogledno dobro, nagoveštaj lepše budućnosti zdravstva. U tu budućnost uskoro će zakoračiti sedam klinika i bolničkih centara, čija rekonstrukcija počinje od jeseni, a finansira je Razvojna banka Saveta Evrope. Na tom spisku je i Neurohirurška klinika KCS-a, kao i dve komšijske zdravstvene ustanove – Ginekološko-akušerska klinika KCS u Višegradskoj ulici i Urgentni centar.

Kako kaže prof. dr Miloš Joković, direktor Neurohirurške klinike, kod njih će biti kompletno obnovljen operacioni blok.

Dnevnu bolnicu su uspeli da doteraju uz pomoć donatora i prijatelja. Projekat su sami osmislili, darodavci su finansirali njegovu izradu, kao i obnovu i opremanje bolnice. Operacioni blok

obnoviće pod „pokroviteljstvom” Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Imaće čak šest sala, u skladu sa potrebama. Samo prošle godine obavljeno je 3.500 hirurških zahvata, više nego u tri neurohirurška centra zajedno, u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, ističe direktor Joković.

– Sada se radi u tri operacione sale. Zahvati traju dugo, ima dana kada operativni program završavamo posle devet uveče. Anesteziolozi rade u duplim smenama, a nemaju plaćene prekovremene sate, takav je zakon. Ali ovo je takav poziv, ne mogu da se skinu hirurške rukavice kada istekne radno vreme i izađe iz operacione sale – kaže dr Joković.

Da pacijenti ne bi trpeli zbog predstojećih obimnih građevinskih radova, već sada je sačinjen „krizni plan”. Operisaće se i u pomoćnoj sali u prizemlju klinike, dve sale će koristiti u Urgentnom centru, a dogovoreno je da po podne subotom i nedeljom operišu pacijente u zemunskom kliničkom centru. Dvojica neurohirurga sele se u Užice, da pacijenti iz tog dela zemlje ne bi morali da dolaze u Beograd.

 U sastavu Neurohirurške klinike KCS radi i Centar za gama nož, u kojem je od otvaranja 2. novembra 2016. do 5. jula tretirano 1.266 pacijenata, od čega 78 stranih državljana. U trenutku posete ekipe „Politike”, ovaj uređaj je bio u kvaru, ali kako je objasnio dr Joković, nije se pokvario nikakav vitalni deo opreme, već deo nosećeg stuba, pa će rad sa pacijentima biti ubrzo nastavljen.

– Dnevno se na ovom uređaju tretira po četiri pacijenta, ali kada nabavimo još jednu magnetnu rezonancu i ram, koji se postavlja na glavu pacijenta koji se zrači, biće zbrinuto između šest i osam pacijenata svakoga dana – navodi dr Joković.

Na tretman na gama nož ne čakaju pacijenti sa zloćudnim tumorima na mozgu ili metastazama. Čekanje na ovaj tretman sve češće je uzrok pritužbi pacijenata.

– Čeka samo onaj pacijent koji nije životno ugrožen, a reč je o dobroćudnim tumorima koji su godinama rasli, a tek sada su otkriveni. Čekanje od četiri do šest meseci ne utiče na zdravstveni tok i prognozu ovih slučajeva. Prioritet za tretman gama nožem imaju pacijenti sa tumorima i metastazama na mozgu, naročito kada ih je više i kada se ne može izvesti operativno lečenje – kaže dr Joković i dodaje da je kapacitet ovakvih medicinskih mašina ograničen svuda u svetu, pa i kod nas, mada je beogradski centar prevazišao sve poznate centre. On tvrdi da nijedan gama centar u svetu nije za godinu dana uradio tako veliki broj tretmana kao beogradski.