Египат није на продају

Подсећа се да су египатски војници гинули бранећи их током сукоба са Израелом који их је, због контроле прилаза израелској лици Еилат, заузео у рату 1967. али их је 1979. вратио Египту по одредбама мировног споразума из Кемп Дејвида.

Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси је после посете саудијског краља Салмана Каиру априла прошле године, када је Ријад установио фонд од 16 милијарди долара за инвестирање у Египту, изразио спремност да острва буду предата Саудијцима. Влада, уз помоћ режимских медија, инсистира да су острва одувек припадала Саудијцима а да су под заштиту Египта доспела током арапско-израелске тензије почетком педесетих година прошлог века.

Критичари, међутим, тврде да се Египат одриче дела своје суверене територије у замену за милијарде долара помоћи које је Ријад обећао Каиру. „Ово је први случај у историји да држава добровољно жели да докаже право друге државе на територију која је под њеним пуним суверенитетом и везана је за њене националне интересе”, пише угледни колумниста Абдулах ел Сенави.

Сасвим редак јавни отпор Сисијевом режиму отворио је и фронт сукоба судства и законодавне власти. Један панел угледних експерата уставног права отворено се супротставио парламенту подржавајући одлуку два суда који су поништили споразум.

Мишљење панелиста није обавезујуће, али представља основ одлучивања Врховног уставног суда, па је озбиљан изазов председнику јер његове присталице контролишу парламент. Док посланици инсистирају да само парламент има право да ратификује или одбаци споразум, опозиција позива на протесте. Режим узвраћа хапшењем десетина активиста и растурањем демонстрација новинара у центру Каира.

Сиси ризикује пад популарности у време када влада спроводи непопуларне привредне реформе пошто су политичка нестабилност и раширено насиље у годинама после свргавања Хоснија Мубарака 2011. руинирали националну економију.

Више од 22 милиона Египћана живи у сиромаштву, незапосленост је висока, посебно међу младима, инфлација је преко 30 одсто. Прошле године влада је најавила програм штедње договорен са ММФ-ом који је обезбедио кредите у висини од 12 милијарди долара.

Предвиђене су приватизације државних компанија, египатска фунта је девалвирала, али највеће незадовољство изазвао је скок цена шећера и уља за кување. Тензије изазване економским невољама, стањем несигурности, али и гушењем слобода какво је карактерисало претходне режиме, неочекивано су се новембра 2016. пренеле на улице и универзитете Каира, Александрије и Порт Саида.

Демонстрирало се због раста цена и несташица хлеба, али иза је стајао потмули бунт не само због уплитања армије у националну економију већ и против Сисија који је обезбедио похвале ММФ-а. Да би смирио незадовољство повећавају се плате и пензије у јавном сектору, али поскупљење бензина, воде и струје крајем јула донеће нове главобоље.

Посебан проблем је трогодишња оружана кампања екстремиста из групе Вилајат Сина, филијале Исламске државе која оперише на Синају. Стотине припадника војске и полиције је страдало у сукобима које су се пренели и на друге делове земље. На мети исламиста посебно су египатски хришћани, Копти.

Комбинација осиромашења и недостатка безбедности све време наводи режим да се држи давно написаних скрипата. Сиси, генерал који је 2013. у војном удару оборио власт Муслиманске браће и њима блиског првог слободно изабраног председника Мухамеда Мурсија одговара репресијом.

Мухамед Бадеи, духовни лидер Муслиманске браће, најстарије исламистичке организације на Блиском истоку, осуђен је 2015. на смрт заједно са 13 других. Казна је измењена у доживотну робију, а група је у међувремену забрањена и проглашена за терористичку организацију. Десетине хиљада људи је ухапшено, а стижу и честе оптужбе о тортури.

Режим истовремено спречава било какву критику званичне политике. Притиска се на опозиционе лидере, медије, синдикате, професионална удружења и организације цивилног друштва. „Последњи талас удара јасно је повезан са чињеницом да је председник најавио да је заинтересован за реизбор наредне године”, каже Надина Сика са катедре политичких наука Америчког универзитета у Каиру.

Најновији неочекивано снажан бунт због намере да се два острва предају Саудијцима лако би могао да дестабилизује земљу. Тим више јер је на страну оних које је окупио слоган „Египат није на продају” стао утицајни део судства.

То што Сиси себи даје право да именује чланове Врховног судског већа – противно жељама утицајног удружења судија – потврђује да председник нема намеру да учи на примеру општег бунта који је пре шест година збрисао Хоснија Мубарака.

Власти су свесне озбиљности недавне поруке свог великог трговинског партнера, Немачке, да само јачањем владавине права и верског плурализма могу да привуку толико жељене стране инвеститоре, али режим изгледа да није у стању да се ослободи старих навика.