Egipat nije na prodaju

Podseća se da su egipatski vojnici ginuli braneći ih tokom sukoba sa Izraelom koji ih je, zbog kontrole prilaza izraelskoj lici Eilat, zauzeo u ratu 1967. ali ih je 1979. vratio Egiptu po odredbama mirovnog sporazuma iz Kemp Dejvida.

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je posle posete saudijskog kralja Salmana Kairu aprila prošle godine, kada je Rijad ustanovio fond od 16 milijardi dolara za investiranje u Egiptu, izrazio spremnost da ostrva budu predata Saudijcima. Vlada, uz pomoć režimskih medija, insistira da su ostrva oduvek pripadala Saudijcima a da su pod zaštitu Egipta dospela tokom arapsko-izraelske tenzije početkom pedesetih godina prošlog veka.

Kritičari, međutim, tvrde da se Egipat odriče dela svoje suverene teritorije u zamenu za milijarde dolara pomoći koje je Rijad obećao Kairu. „Ovo je prvi slučaj u istoriji da država dobrovoljno želi da dokaže pravo druge države na teritoriju koja je pod njenim punim suverenitetom i vezana je za njene nacionalne interese”, piše ugledni kolumnista Abdulah el Senavi.

Sasvim redak javni otpor Sisijevom režimu otvorio je i front sukoba sudstva i zakonodavne vlasti. Jedan panel uglednih eksperata ustavnog prava otvoreno se suprotstavio parlamentu podržavajući odluku dva suda koji su poništili sporazum.

Mišljenje panelista nije obavezujuće, ali predstavlja osnov odlučivanja Vrhovnog ustavnog suda, pa je ozbiljan izazov predsedniku jer njegove pristalice kontrolišu parlament. Dok poslanici insistiraju da samo parlament ima pravo da ratifikuje ili odbaci sporazum, opozicija poziva na proteste. Režim uzvraća hapšenjem desetina aktivista i rasturanjem demonstracija novinara u centru Kaira.

Sisi rizikuje pad popularnosti u vreme kada vlada sprovodi nepopularne privredne reforme pošto su politička nestabilnost i rašireno nasilje u godinama posle svrgavanja Hosnija Mubaraka 2011. ruinirali nacionalnu ekonomiju.

Više od 22 miliona Egipćana živi u siromaštvu, nezaposlenost je visoka, posebno među mladima, inflacija je preko 30 odsto. Prošle godine vlada je najavila program štednje dogovoren sa MMF-om koji je obezbedio kredite u visini od 12 milijardi dolara.

Predviđene su privatizacije državnih kompanija, egipatska funta je devalvirala, ali najveće nezadovoljstvo izazvao je skok cena šećera i ulja za kuvanje. Tenzije izazvane ekonomskim nevoljama, stanjem nesigurnosti, ali i gušenjem sloboda kakvo je karakterisalo prethodne režime, neočekivano su se novembra 2016. prenele na ulice i univerzitete Kaira, Aleksandrije i Port Saida.

Demonstriralo se zbog rasta cena i nestašica hleba, ali iza je stajao potmuli bunt ne samo zbog uplitanja armije u nacionalnu ekonomiju već i protiv Sisija koji je obezbedio pohvale MMF-a. Da bi smirio nezadovoljstvo povećavaju se plate i penzije u javnom sektoru, ali poskupljenje benzina, vode i struje krajem jula doneće nove glavobolje.

Poseban problem je trogodišnja oružana kampanja ekstremista iz grupe Vilajat Sina, filijale Islamske države koja operiše na Sinaju. Stotine pripadnika vojske i policije je stradalo u sukobima koje su se preneli i na druge delove zemlje. Na meti islamista posebno su egipatski hrišćani, Kopti.

Kombinacija osiromašenja i nedostatka bezbednosti sve vreme navodi režim da se drži davno napisanih skripata. Sisi, general koji je 2013. u vojnom udaru oborio vlast Muslimanske braće i njima bliskog prvog slobodno izabranog predsednika Muhameda Mursija odgovara represijom.

Muhamed Badei, duhovni lider Muslimanske braće, najstarije islamističke organizacije na Bliskom istoku, osuđen je 2015. na smrt zajedno sa 13 drugih. Kazna je izmenjena u doživotnu robiju, a grupa je u međuvremenu zabranjena i proglašena za terorističku organizaciju. Desetine hiljada ljudi je uhapšeno, a stižu i česte optužbe o torturi.

Režim istovremeno sprečava bilo kakvu kritiku zvanične politike. Pritiska se na opozicione lidere, medije, sindikate, profesionalna udruženja i organizacije civilnog društva. „Poslednji talas udara jasno je povezan sa činjenicom da je predsednik najavio da je zainteresovan za reizbor naredne godine”, kaže Nadina Sika sa katedre političkih nauka Američkog univerziteta u Kairu.

Najnoviji neočekivano snažan bunt zbog namere da se dva ostrva predaju Saudijcima lako bi mogao da destabilizuje zemlju. Tim više jer je na stranu onih koje je okupio slogan „Egipat nije na prodaju” stao uticajni deo sudstva.

To što Sisi sebi daje pravo da imenuje članove Vrhovnog sudskog veća – protivno željama uticajnog udruženja sudija – potvrđuje da predsednik nema nameru da uči na primeru opšteg bunta koji je pre šest godina zbrisao Hosnija Mubaraka.

Vlasti su svesne ozbiljnosti nedavne poruke svog velikog trgovinskog partnera, Nemačke, da samo jačanjem vladavine prava i verskog pluralizma mogu da privuku toliko željene strane investitore, ali režim izgleda da nije u stanju da se oslobodi starih navika.