Гинеколошке инфекције „вребају” лети

Пре­ма ре­чи­ма до­цент др Ка­та­ри­не Је­ре­мић, из Кли­ни­ке за ги­не­ко­ло­ги­ју и аку­шер­ство Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је, јед­на од уче­ста­ли­јих ин­фек­ци­ја је ва­ги­ни­тис или за­па­ље­ње ва­ги­не ко­је је нај­че­шће иза­зва­но ми­кро­ор­га­ни­зми­ма (бак­те­ри­је, гљи­ви­це, ви­ру­си), а на­стан­ку по­го­ду­ју хе­ми­ка­ли­је ко­је су при­сут­не у кре­ма­ма, ло­си­о­ни­ма, во­да­ма са ба­зе­на, пе­ску. 

– Ту је и вул­во­ва­ги­ни­тис, за­па­ље­ње ко­је по­ред ва­ги­не за­хва­та и спољ­не ге­ни­та­ли­је – вул­ву. У лет­њим ме­се­ци­ма се код труд­ни­ца че­шће ја­вља због по­ве­ћа­ног лу­че­ња хор­мо­на естро­ге­на и про­ге­сте­ро­на и раз­мно­жа­ва­ња ми­кро­ор­га­ни­за­ма. Лет­ње ва­ги­нал­не ин­фек­ци­је то­ком труд­но­ће мо­гу да бу­ду бе­за­зле­не, али мо­гу да до­ве­ду у опа­сност и плод и здра­вље бу­ду­ће мај­ке. То­ком труд­но­ће же­не су под­ло­жни­је ин­фек­ци­ја­ма ури­нар­ног трак­та, а сва­ка вул­во­ва­ги­нал­на ин­фек­ци­ја је по­тен­ци­јал­но опа­сна јер мо­же да се про­ши­ри и на гр­лић ма­те­ри­це и да иза­зо­ве кон­трак­ци­је, пр­ска­ње во­де­ња­ка као и пре­те­ћи по­ба­чај, па се за­то са­ве­ту­је ре­дов­на кон­тро­ла цер­ви­ко-ва­ги­нал­ног бри­са у труд­но­ћи, као и дру­гих ла­бо­ра­то­риј­ских и би­о­хе­миј­ских ана­ли­за – на­гла­ша­ва др Је­ре­мић. 

Кан­ди­ди­ја­за је нај­че­шћа лет­ња ин­фек­ци­ја јер раз­мно­жа­ва­њу гљи­ви­ца по­го­ду­је то­пао и вла­жан ам­би­јент мо­крог ку­па­ћег ко­сти­ма. На­и­ме, при­ли­ком про­ме­не ки­се­ло­сти ва­ги­не, на при­мер због па­да иму­ни­те­та по­сле ко­ри­шће­ња ан­ти­би­о­ти­ка или орал­них кон­тра­цеп­ти­ва, број гљи­ви­ца се на­гло по­ве­ћа­ва и до­во­ди до пр­вих смет­њи: по­ја­ча­ног си­ра­стог бе­лог се­кре­та чи­ји ми­рис под­се­ћа на ми­рис ква­сца. Симп­то­ми су свраб, цр­ве­ни­ло, бол­но и оте­че­но ге­ни­тал­но под­руч­је а мо­гу­ћа је и по­ја­ва ери­те­ма. Но­ше­њем ве­ша од син­те­тич­ких ма­те­ри­ја­ла по­ве­ћа­ва се сте­пен вла­ге у ге­ни­тал­ном под­руч­ју што та­ко­ђе по­го­ду­је раз­мно­жа­ва­њу ми­кро­ор­га­ни­за­ма, по­го­то­ву гљи­ви­ца.

– И пре­ко­мер­на упо­тре­ба ше­ће­ра због по­ве­ћа­ног кон­зу­ми­ра­ња сла­до­ле­да и воћ­них на­пи­та­ка ства­ра иде­а­лан ам­би­јент за раз­мно­жа­ва­ње гљи­ви­ца јер по­ве­ћа­ва ни­во гли­ко­ге­на, ше­ће­ра у слу­зни­ци ва­ги­не, а по­себ­но су угро­же­не же­не ко­је су ди­ја­бе­ти­чар­ке као и труд­ни­це са ди­ја­бе­те­сом. Че­ста упо­тре­ба ан­ти­би­о­ти­ка без про­би­о­ти­ка, ко­јом се уни­шта­ва бак­те­риј­ска ва­ги­нал­на фло­ра ко­ја шти­ти ин­тим­ну зо­ну од спољ­них „аген­са”, та­ко­ђе пре­ди­спо­ни­ра раз­вој гљи­вич­не ин­фек­ци­је. 

Оште­ће­ње или сла­бље­ње иму­ни­те­та слу­зни­це мо­гу да иза­зо­ву нео­д­го­ва­ра­ју­ће на­ви­ке као што су пре­че­сто пра­ње, упо­тре­ба там­по­на, по­го­то­ву у лет­њим ме­се­ци­ма, при­ли­ком че­га се ре­ме­ти рав­но­те­жа бак­те­ри­ја у ва­ги­ни кад обич­но пре­вла­да раст не­ке од њих ко­је та­да по­ста­ју услов­но па­то­ге­не – на­гла­ша­ва др Је­ре­мић.

Ка­рак­те­ри­стич­ни симп­то­ми су по­ја­чан се­крет, бо­ло­ви у до­њем де­лу сто­ма­ка, пец­ка­ње при­ли­ком мо­кре­ња, свраб, не­при­јат­ност и бол то­ком сек­су­ал­ног од­но­са, а уко­ли­ко се не ле­че мо­гу да до­ве­ду и до озбиљ­ни­јих ком­пли­ка­ци­ја. По­ред не­у­год­них симп­то­ма, ин­фек­ци­ја мо­же да по­ве­ћа ри­зик за до­би­ја­ње сек­су­ал­но пре­но­си­вих бо­ле­сти ко­је су исто та­ко че­шће ле­ти. Код труд­ни­ца ова ин­фек­ци­ја по­ве­ћа­ва ри­зик за по­ба­чај или пре­вре­ме­ни по­ро­ђај, а ле­че­ње се сво­ди на упо­тре­бу стан­дард­них ан­ти­би­о­ти­ка. 

Ви­со­ке лет­ње тем­пе­ра­ту­ре по­ве­ћа­ва­ју ри­зик и од бак­те­риј­ске ин­фек­ци­је бе­ши­ке, од­но­сно ци­сти­ти­са. Но­ше­ње мо­крих ку­па­ћих ко­сти­ма „ре­ме­ти” от­пор­ност слу­зни­це па се на њу лак­ше ве­зу­ју бак­те­ри­је већ при­сут­не у ор­га­ни­зму. Раз­во­ју ци­сти­ти­са по­го­ду­ју про­ме­не тем­пе­ра­ту­ре, од­но­сно пре­ла­сци из то­плог окру­же­ња у хлад­но мо­ре, јер то иза­зи­ва по­дра­жај бе­ши­ке. Бу­ду­ћи да се ле­ти ви­ше зно­ји­мо, у те­лу се ства­ра ма­ње мо­кра­ће па се у њој по­ве­ћа­ва кон­цен­тра­ци­ја бак­те­ри­ја. 

– Три­хо­мо­нас ко­ји при­па­да ре­ду би­ча­ра, то јест про­то­зоа, пред­ста­вља пе­ту гру­пу ва­ги­нал­ног се­кре­та, а нај­че­шће се пре­но­си сек­су­ал­ним од­но­сом, али и пре­ко вла­жних пред­ме­та, пе­шки­ра, мо­крог ку­па­ћег ко­сти­ма, до­њег ве­ша. Се­крет код ове ин­фек­ци­је је пе­ну­шав, ја­ког и не­при­јат­ног ми­ри­са, а оба парт­не­ра мо­ра­ју да се ле­че. По­сто­ји опа­сност и од до­би­ја­ња ви­ру­сног хер­пе­са и то због ко­ри­шће­ња истих пе­шки­ра, јав­них то­а­ле­та и пу­тем ра­зних кон­такт­них по­вр­ши­на у до­ди­ру ми­кро­ба са слу­зни­цом ва­ги­не или вул­ве – до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Нај­бо­ља за­шти­та је по­ја­ча­на лич­на хи­ги­је­на, че­шће ту­ши­ра­ње, оба­ве­зно по­сле сва­ког из­ла­ска из во­де уз про­ме­ну ку­па­ћег ко­сти­ма јер је вла­жна сре­ди­на иде­ал­на за раз­вој ми­кро­ор­га­ни­за­ма. Увек тре­ба ко­ри­сти­ти сво­је пе­шки­ре а но­си­ти оде­ћу ко­ја ни­је те­сна и при­пи­је­на уз ко­жу, а ва­жно је и из­бе­га­ва­ње ве­ша ко­ји ни­је па­му­чан.