Ни научници не разумеју Шарчевића

Има и оних који сматрају да је министар „побркао терминолошке лончиће” и да је мислио на програм финансирања науке који је најављен, али и оних који тврде да се подела из научне заједнице око конкурса пренела и на само Министарство просвете.

Синдикат науке је јуче био врло јасан: пре расписивања конкурса, неопходно је да се коначно направи база истраживача, затим база научних радова и одреди начин финансирања. Са овим захтевима сешће данас за сто са министром просвете. Научници замерају Шарчевићу и што о стању у науци и судбини истраживача сазнају из медија, а не из Немањине 24, па су то чак написали и у честитки коју су упутили министру приликом поновног избора за место првог човека српске просвете и науке.

Како је јуче на конференцији за новинаре рекла др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке, иако из министарства стижу уверавања „да је све спремно”, остаје чињеница да није објављена база истраживача како је најављивано месецима и да Србија и даље не зна да ли има 12.000 (толико се званично финансира), 18.000 (обнародовано прошле године) или 19.000 истраживача (најновији податак Светске банке).

– Сезона је годишњих одмора, за кратко време треба направити нове тимове, нове пројекте… Од нас се крију сва документа од којих научници живе, а чим се нешто скрива од јавности, то изазива сумњу. Пуно неизвесности и гласина прати причу око конкурса, имамо и искуства из околних земља, где се институти гасе. Када у јулу министар изјави да се иде са конкурсом прво 15. па 1. септембра, то још више узнемири људе. А сви знамо из искуства колико је проблематичан 1. септембар – почиње школа и обично крећу штрајкови запослених у основном и средњем образовању, ко ће тада да брине о науци – каже др Ђурђевић.

Она подсећа да су просветне власти обећале да ће све бити транспарентно, а научници до данас ништа не знају о правилима игре. Притом је синдикат још прошлог јуна припремио детаљан предлог како треба да изгледа комбиновано финансирање до 2020, када треба да заживи институционално.

Научници страхују да ће остати без плате и посла са овако неуређеним системом, нису задовољни због неједнакости истраживача на факултетима и на институтима, што не могу да се запосле млади који су у међувремену докторирали и што им није дозвољено да нађу замену чак ни када колегиница оде на породиљско (а то аутоматски значи и мање средстава од државе).

У чему је суштински проблем са расписивањем новог пројектног циклуса, за „обичне смртнике” објашњава др Александра Милутиновић Николић са Института за хемију, технологију и металургију и то на примеру новинара: „То је као када би вам месечна норма била три емисије у студију и 10 јављања уживо у програм. А онда вам неко каже да то више не важи и да ћете плату добити ако сте имали једну емисију и 15 јављања у програм.”

Сви у синдикату инсистирају на томе да није истина да су научници и синдикат против конкурса, јер, наглашавају, тако је једино могуће решити проблеме који су се нагомилали, али је неопходно да када почне – тај систем праведно функционише.

– То што се конкурс непрекидно продужава не значи да научници ништа не раде. Радимо и те како и то са ограниченим средствима, а врло детаљно правдамо сваки потрошени динар – наглашава др Ђурђевић.

Искуство из 2011. године, подсећају наши саговорници, упућује на то да рокови које министарство предвиди да заврши конкурс и оцену пројеката нису довољни, посебно у условима када и даље не постоји ажурирана база референци и база истраживача. Конкурс траје месец дана, затим је месец дана оцењивање, па седам дана период за жалбе и на крају су коначни резултати.

Управо је брига научника из друштвено-хуманистичких области везана за период жалби. Како је објаснила Ђурђица Јововић, при Народној библиотеци Србије постоји електронска база података за природне и техничке науке (КоБСОН), али не и за друштвене: „То практично значи да за сваку жалбу колеге морају буквално да доносе пуне путне торбе документације, виђала сам то на комисијама, а јасно је да такав огроман посао за седам дана не може да уради ни екипа, а камоли само једна особа у министарству.”

И у групи „Наука без цензуре” потврђују да највећи део научне заједнице у Србији нема готово никакве информације о плановима министарства и да се истраживачи углавном информишу путем медија.

– Заједница института Србије и Синдикат науке су предлагали моделе за комбиновано и институционално финансирање. Неки од тих модела су се могли применити без промене Закона о науци (примена модела стратешких пројеката – она се могла искористити за тај „прелазни” период), док су други захтевали промену закона, односно увођење модела комбинованог финансирања у закон – истичу научници.

Они кажу и да је изјава Шарчевића о томе да се „прелазним” конкурсом излази у сусрет друштвеним наукама – потпуно нелогична. Конкурс није пресудан за хуманистичке науке јер су њихова истраживања таква да се претежно баве дугорочним, објашњавају, а само изузетно краткорочним и директно применљивим истраживањима.

Саво Манојловић, председник Удружења за заштиту уставности и законитости, каже да је на основу свега што се до сада догађало оправдан страх научника да ће конкурс поново да се уради „збрда-здола” и да истраживачи окупљени у овом удружењу подржавају захтеве синдиката.

– Прво и основно јесте да се преброје научници. Невероватно је да једна тако проста математичка операција као што је сабирање не може да се уради месецима, што отвара простор за мешетарења око финансирања – наглашава овај истраживач.

Запослене у институтима посебно боли чињеница што су њиховим колегама на факултетима пројекти додатни извор прихода уз редовну наставничку плату, а научницима са института зарада зависи искључиво од пројеката, то јест они немају чак ни основну плату, што је у супротности са свим законима и уставом.

Министрово лицитирање датумима

– Конкурс ће бити расписан:

* на пролеће (изјава крајем децембра 2016)

* у мају (март 2017)

* могуће је да ћемо уместо једног имати три конкурса за различите научне области (март 2017)

* до 6. јуна (крај маја 2017), након чега је влада продужила пројектни циклус за још шест месеци

* 15, па 1. септембра (јул 2017)

За збрку у јавности министар обично криви новинаре који „погрешно” преносе његове изјаве и потом их исти дан или сутра демантује. „Бисера” је било и у његовом кабинету, који је мењао у неколико наврата. Никола Танић, помоћник министра за науку, за наш лист је почетком марта рекао „да ће сутра бити готова база истраживача”, што се до данас није догодило. Државни секретар Владимир Поповић је у „Политици” 23. јуна најавио да ће „идуће недеље министарство објавити предлог програма четворогодишњег финансирања науке”, што се такође није догодило.