Ni naučnici ne razumeju Šarčevića

Ima i onih koji smatraju da je ministar „pobrkao terminološke lončiće” i da je mislio na program finansiranja nauke koji je najavljen, ali i onih koji tvrde da se podela iz naučne zajednice oko konkursa prenela i na samo Ministarstvo prosvete.

Sindikat nauke je juče bio vrlo jasan: pre raspisivanja konkursa, neophodno je da se konačno napravi baza istraživača, zatim baza naučnih radova i odredi način finansiranja. Sa ovim zahtevima sešće danas za sto sa ministrom prosvete. Naučnici zameraju Šarčeviću i što o stanju u nauci i sudbini istraživača saznaju iz medija, a ne iz Nemanjine 24, pa su to čak napisali i u čestitki koju su uputili ministru prilikom ponovnog izbora za mesto prvog čoveka srpske prosvete i nauke.

Kako je juče na konferenciji za novinare rekla dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, iako iz ministarstva stižu uveravanja „da je sve spremno”, ostaje činjenica da nije objavljena baza istraživača kako je najavljivano mesecima i da Srbija i dalje ne zna da li ima 12.000 (toliko se zvanično finansira), 18.000 (obnarodovano prošle godine) ili 19.000 istraživača (najnoviji podatak Svetske banke).

– Sezona je godišnjih odmora, za kratko vreme treba napraviti nove timove, nove projekte… Od nas se kriju sva dokumenta od kojih naučnici žive, a čim se nešto skriva od javnosti, to izaziva sumnju. Puno neizvesnosti i glasina prati priču oko konkursa, imamo i iskustva iz okolnih zemlja, gde se instituti gase. Kada u julu ministar izjavi da se ide sa konkursom prvo 15. pa 1. septembra, to još više uznemiri ljude. A svi znamo iz iskustva koliko je problematičan 1. septembar – počinje škola i obično kreću štrajkovi zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, ko će tada da brine o nauci – kaže dr Đurđević.

Ona podseća da su prosvetne vlasti obećale da će sve biti transparentno, a naučnici do danas ništa ne znaju o pravilima igre. Pritom je sindikat još prošlog juna pripremio detaljan predlog kako treba da izgleda kombinovano finansiranje do 2020, kada treba da zaživi institucionalno.

Naučnici strahuju da će ostati bez plate i posla sa ovako neuređenim sistemom, nisu zadovoljni zbog nejednakosti istraživača na fakultetima i na institutima, što ne mogu da se zaposle mladi koji su u međuvremenu doktorirali i što im nije dozvoljeno da nađu zamenu čak ni kada koleginica ode na porodiljsko (a to automatski znači i manje sredstava od države).

U čemu je suštinski problem sa raspisivanjem novog projektnog ciklusa, za „obične smrtnike” objašnjava dr Aleksandra Milutinović Nikolić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i to na primeru novinara: „To je kao kada bi vam mesečna norma bila tri emisije u studiju i 10 javljanja uživo u program. A onda vam neko kaže da to više ne važi i da ćete platu dobiti ako ste imali jednu emisiju i 15 javljanja u program.”

Svi u sindikatu insistiraju na tome da nije istina da su naučnici i sindikat protiv konkursa, jer, naglašavaju, tako je jedino moguće rešiti probleme koji su se nagomilali, ali je neophodno da kada počne – taj sistem pravedno funkcioniše.

– To što se konkurs neprekidno produžava ne znači da naučnici ništa ne rade. Radimo i te kako i to sa ograničenim sredstvima, a vrlo detaljno pravdamo svaki potrošeni dinar – naglašava dr Đurđević.

Iskustvo iz 2011. godine, podsećaju naši sagovornici, upućuje na to da rokovi koje ministarstvo predvidi da završi konkurs i ocenu projekata nisu dovoljni, posebno u uslovima kada i dalje ne postoji ažurirana baza referenci i baza istraživača. Konkurs traje mesec dana, zatim je mesec dana ocenjivanje, pa sedam dana period za žalbe i na kraju su konačni rezultati.

Upravo je briga naučnika iz društveno-humanističkih oblasti vezana za period žalbi. Kako je objasnila Đurđica Jovović, pri Narodnoj biblioteci Srbije postoji elektronska baza podataka za prirodne i tehničke nauke (KoBSON), ali ne i za društvene: „To praktično znači da za svaku žalbu kolege moraju bukvalno da donose pune putne torbe dokumentacije, viđala sam to na komisijama, a jasno je da takav ogroman posao za sedam dana ne može da uradi ni ekipa, a kamoli samo jedna osoba u ministarstvu.”

I u grupi „Nauka bez cenzure” potvrđuju da najveći deo naučne zajednice u Srbiji nema gotovo nikakve informacije o planovima ministarstva i da se istraživači uglavnom informišu putem medija.

– Zajednica instituta Srbije i Sindikat nauke su predlagali modele za kombinovano i institucionalno finansiranje. Neki od tih modela su se mogli primeniti bez promene Zakona o nauci (primena modela strateških projekata – ona se mogla iskoristiti za taj „prelazni” period), dok su drugi zahtevali promenu zakona, odnosno uvođenje modela kombinovanog finansiranja u zakon – ističu naučnici.

Oni kažu i da je izjava Šarčevića o tome da se „prelaznim” konkursom izlazi u susret društvenim naukama – potpuno nelogična. Konkurs nije presudan za humanističke nauke jer su njihova istraživanja takva da se pretežno bave dugoročnim, objašnjavaju, a samo izuzetno kratkoročnim i direktno primenljivim istraživanjima.

Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, kaže da je na osnovu svega što se do sada događalo opravdan strah naučnika da će konkurs ponovo da se uradi „zbrda-zdola” i da istraživači okupljeni u ovom udruženju podržavaju zahteve sindikata.

– Prvo i osnovno jeste da se prebroje naučnici. Neverovatno je da jedna tako prosta matematička operacija kao što je sabiranje ne može da se uradi mesecima, što otvara prostor za mešetarenja oko finansiranja – naglašava ovaj istraživač.

Zaposlene u institutima posebno boli činjenica što su njihovim kolegama na fakultetima projekti dodatni izvor prihoda uz redovnu nastavničku platu, a naučnicima sa instituta zarada zavisi isključivo od projekata, to jest oni nemaju čak ni osnovnu platu, što je u suprotnosti sa svim zakonima i ustavom.

Ministrovo licitiranje datumima

– Konkurs će biti raspisan:

* na proleće (izjava krajem decembra 2016)

* u maju (mart 2017)

* moguće je da ćemo umesto jednog imati tri konkursa za različite naučne oblasti (mart 2017)

* do 6. juna (kraj maja 2017), nakon čega je vlada produžila projektni ciklus za još šest meseci

* 15, pa 1. septembra (jul 2017)

Za zbrku u javnosti ministar obično krivi novinare koji „pogrešno” prenose njegove izjave i potom ih isti dan ili sutra demantuje. „Bisera” je bilo i u njegovom kabinetu, koji je menjao u nekoliko navrata. Nikola Tanić, pomoćnik ministra za nauku, za naš list je početkom marta rekao „da će sutra biti gotova baza istraživača”, što se do danas nije dogodilo. Državni sekretar Vladimir Popović je u „Politici” 23. juna najavio da će „iduće nedelje ministarstvo objaviti predlog programa četvorogodišnjeg finansiranja nauke”, što se takođe nije dogodilo.