На сунцу 46 степени, у хладу „само” 42
Да ли се јаје заиста може испржити на ужареном београдском лиму или је то само мит којим се анимира народ како би се приказала висока температура? Јучерашња температура измерена на сунцу на неким местима у граду достигла је чак 46. подељак. Али, та температура ипак није била довољна како би се јаје испржило. Репортери су око 15 часова, када је измерена највиша температура у центру града, покушали да разбију илузије и докажу да усијани лим може послужити уместо тигања. Лим је био толико врео да се није могао додирнути, али јаје је ипак остало „полуживо”.
Недалеко од центра, у Ташмајданском парку, бака Ружа је села на клупу да на трен ухвати дах. Мислећи да ће у хладу наћи спас, уз флашицу воде коју је пазарила враћајући се из продавнице, брзо је одустала. Каже, воду као да је управо прокувала, а дебела хладовина је само маска за 43 степена измерена у хладу престоничког парка.
Само најхрабрији јуче су се усудили да изађу на паклене градске улице. У рукама су биле флашице, лепезе и – телефони. Најзанимљивија је апликација која показује температуру на месту у ком се тренутно налазимо.
Они којима је посао под отвореним небом највише су осетили врелину јучерашњег ваздуха. У панталонама, дубоким ципелама, са рукавицама, прслуку и под шлемом радници који обнављају Рузвелтову улицу напорно су радили док је земља под њиховим ногама испаравала, а грађевинске машине избацивале пару стварајући температуру вишу бар за три, четири степена. Уз понеку паузу, ледену воду, јак оброк, мајстори су се војнички борили са спољашњим условима, који хтели они то или не, успоравају радове.
Осим ужареног асфалта, једно од „најoзлоглашенијих” места за Београђане овог врелог јула је градски превоз. Иако у возилима раде расхладни уређаји, када у аутобус уђе два пута више људи од онога за колико је предвиђен, шанса да се путник осећа пријатно је минимална. Суграђанин Марко Павловић са Црвеног крста каже да је у тролама које пролазе кроз овај део Врачара буквално „паклено”.
– Нажалост, морам да путујем тролејбусом на посао јер радим у центру. Једва чекам сумрак кад се температура мало спусти. Волим да се одморим од радног дана у једном кафеу у крају где је веома пријатно за седење у вечерњим сатима. Ипак, не бих се усудио да у најтоплијем делу дана боравим на тој тераси, мислим да ни крошња која се надвија над њом не ублажава врућину – искрен је био Павловић у чијем насељу је јуче око 14 часова измерено 43 степена на сунцу.
Човеку се, чини се, не може угодити – или је превруће или се смрзава. Никада није по вољи. Свакако је боље седети у климатизованој просторији, излазити напоље само по потреби, а можда и сести у кафић на хладан напитак. Баш ти локали сада раде пуном паром. Баште пуне, а људи морају нешто и да поједу. Многи не желе додатно да греју стан палећи шпорет, већ бирају бржу варијанту – оброк у киосцима брзе хране. Људи који раде у ћевабџиницама стоје и по неколико сати поред отворене ватре. Температура понекад сеже и до 50 степени. Није им свеједно, поготову ових дана. Али, слежу раменима уз коментар да је то ипак посао од кога живе и од кога издржавају породице.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
