Na suncu 46 stepeni, u hladu „samo” 42
Da li se jaje zaista može ispržiti na užarenom beogradskom limu ili je to samo mit kojim se animira narod kako bi se prikazala visoka temperatura? Jučerašnja temperatura izmerena na suncu na nekim mestima u gradu dostigla je čak 46. podeljak. Ali, ta temperatura ipak nije bila dovoljna kako bi se jaje ispržilo. Reporteri su oko 15 časova, kada je izmerena najviša temperatura u centru grada, pokušali da razbiju iluzije i dokažu da usijani lim može poslužiti umesto tiganja. Lim je bio toliko vreo da se nije mogao dodirnuti, ali jaje je ipak ostalo „poluživo”.
Nedaleko od centra, u Tašmajdanskom parku, baka Ruža je sela na klupu da na tren uhvati dah. Misleći da će u hladu naći spas, uz flašicu vode koju je pazarila vraćajući se iz prodavnice, brzo je odustala. Kaže, vodu kao da je upravo prokuvala, a debela hladovina je samo maska za 43 stepena izmerena u hladu prestoničkog parka.
Samo najhrabriji juče su se usudili da izađu na paklene gradske ulice. U rukama su bile flašice, lepeze i – telefoni. Najzanimljivija je aplikacija koja pokazuje temperaturu na mestu u kom se trenutno nalazimo.
Oni kojima je posao pod otvorenim nebom najviše su osetili vrelinu jučerašnjeg vazduha. U pantalonama, dubokim cipelama, sa rukavicama, prsluku i pod šlemom radnici koji obnavljaju Ruzveltovu ulicu naporno su radili dok je zemlja pod njihovim nogama isparavala, a građevinske mašine izbacivale paru stvarajući temperaturu višu bar za tri, četiri stepena. Uz poneku pauzu, ledenu vodu, jak obrok, majstori su se vojnički borili sa spoljašnjim uslovima, koji hteli oni to ili ne, usporavaju radove.
Osim užarenog asfalta, jedno od „najozloglašenijih” mesta za Beograđane ovog vrelog jula je gradski prevoz. Iako u vozilima rade rashladni uređaji, kada u autobus uđe dva puta više ljudi od onoga za koliko je predviđen, šansa da se putnik oseća prijatno je minimalna. Sugrađanin Marko Pavlović sa Crvenog krsta kaže da je u trolama koje prolaze kroz ovaj deo Vračara bukvalno „pakleno”.
– Nažalost, moram da putujem trolejbusom na posao jer radim u centru. Jedva čekam sumrak kad se temperatura malo spusti. Volim da se odmorim od radnog dana u jednom kafeu u kraju gde je veoma prijatno za sedenje u večernjim satima. Ipak, ne bih se usudio da u najtoplijem delu dana boravim na toj terasi, mislim da ni krošnja koja se nadvija nad njom ne ublažava vrućinu – iskren je bio Pavlović u čijem naselju je juče oko 14 časova izmereno 43 stepena na suncu.
Čoveku se, čini se, ne može ugoditi – ili je prevruće ili se smrzava. Nikada nije po volji. Svakako je bolje sedeti u klimatizovanoj prostoriji, izlaziti napolje samo po potrebi, a možda i sesti u kafić na hladan napitak. Baš ti lokali sada rade punom parom. Bašte pune, a ljudi moraju nešto i da pojedu. Mnogi ne žele dodatno da greju stan paleći šporet, već biraju bržu varijantu – obrok u kioscima brze hrane. Ljudi koji rade u ćevabdžinicama stoje i po nekoliko sati pored otvorene vatre. Temperatura ponekad seže i do 50 stepeni. Nije im svejedno, pogotovu ovih dana. Ali, sležu ramenima uz komentar da je to ipak posao od koga žive i od koga izdržavaju porodice.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
