„Сименс” се правда због послова са Русијом

Сименс је дошао у неприлике, јер су се изгледа испоставиле као тачне гласине још из 2015. да ће његове турбине завршити у електрани која је у изградњи у Севастопољу, а којом руски председник Владимир Путин настоји да обезбеди стабилно снабдевање електричном енергијом целог Кримског полуострва, које се после референдума о независности пре три године отцепило од Украјине и присајединило Руској Федерацији. Да је Крим део Русије, уз Москву је признало само неколико земаља чланица Уједињених нација, попут Кубе, Боливије, Северне Кореје и Сирије. Насупрот томе, САД и Европска унија су увеле економске санкције Русији и Криму, забранивши, између осталог, сопственим фирмама да Крим снабдевају робом и услугама.

Ово би могла да буде „Сименсова” највећа афера од оне пре десет година када је раскринкан систем корупције у којем је учествовао концерн. Овог пута, из фирме тврде да је њена кћерка фирма у Москви у којој су власници 65 одсто акција, склопила посао са руском државном фирмом „Технопромекспорт”, која је део концерна „Ростех”, о испоруци четири гасне турбине за електрану у руском граду Таману, који се налази на обали Црног мора и то само петнаестак километара од Крима.

Средином 2015. руски пословни дневник „Вједомости” је објавио да је овај уговор превара те да ће турбине завршити у Севастопољу. Због тога што је Украјина прекинула снабдевање Крима струјом, Руси настоје што пре да изграде електрану, а „Сименсове” турбине су им практично незаменљиве. „Ростех” је наводно покушао да се снабде од иранског произвођача, који под „Сименсовом” лиценцом производи сличне турбине, али безуспешно.

На челу „Ростеха” је Сергеј Чемезов, иначе лични Путинов пријатељ са којим је, док су обојица били официри КГБ-а, радио заједно у некадашњој Источној Немачкој. Чемезов је прошле године у једном тренутку чак запретио „Сименсу” да ће бити избачен са руског тржишта, будући да је немачки концерн одлагао слање појединих делова неопходних за рад турбина.

Сада у „Сименсу” признају да су у септембру 2016. уочили прве назнаке да Руси разматрају да прекрше услове уговора те да су прекинули све испоруке када су се видели да изградња електране у Таману мирује. Они додају и да је наручилац неколико пута писаним путем потврдио да турбине неће завршити на Криму. Стручњаци претпостављају да ће недостајуће делове Руси заменити сопственим деловима те да ће тако бити завршена електрана у Севастопољу.

Упитан да прокоментарише питање изградње две електране на Криму, после „Сименсових” тврдњи да су најмање две гасне турбине пребачене „противно ’Сименсовој’ вољи” из Русије на Крим, руски министар енергетике Александар Новак је само рекао: „Пројекат ће бити спроведен у сваком случају”, не поменувши уопште „Сименс”.

Цела прича подигнута је и на политички ниво, па је у одбрану „Сименса” стао и немачки амбасадор у Москви Ридигер фон Фрич.

„Ако се ово докаже као тачно, онда постоје све основе за уверење да је ’Сименс’ озбиљно обманут и да је прекршен уговор, као и да је нанет озбиљан ударац поверењу и веома озбиљан ударац инвестицијама у Русији”, рекао је за руске медиј немачки амбасадор, додајући да је „на руским властима да спроведу истрагу”.

С друге стране, Путинов портпарол тврди да су „гасне турбине на Криму руске производње”, док из „Ростеха” говоре о томе да су за електрану на Криму „купљене половне” турбине, које су „модернизоване у специјализованим руским компанијама”.

Бурна „Сименсова” реакција је очекивана, будући да је тужилаштво у Минхену већ саопштило да разматра покретање истраге против Сименса због спорне испоруке. А да страх од тужбе код „Сименса” буде већи побринуло се откриће и да је за уградњу турбина на Криму ангажовано руско предузеће „Интераутоматика” у којем „Сименс” један од власника мањинског пакета акција.

С друге стране, „Сименс” настоји да за овај догађај не оптужи Кремљ јер жели да остане на руском тржишту на којем је већ невероватних 170 година, при чему је један од највећих страних улагача, али и продаваца технологије, будући да је у фискалној години 2015/2016. његов приход у Русији износио 1,2 милијарде евра. Што је, додуше, дупло мање, него пре санкција.

Цео скандал, који је избио око „Сименса”, заправо је поново поставио питање сврсисходности санкција које је ЕУ увеле против Москве, али и указао на то да су САД недавно увеле нове санкције Москви, које директно ударају на немачке интересе. Упркос томе што нови амерички председник Доналд Трамп најављује успостављање сарадње са Русијом, под утицајем америчког Сената, он је морао да продужи али и прошири америчке санкције против Москве, при чему су се на директном удару нашли енергетски интереси европских земаља.

Немачка, Француска и Аустрија оштро су осудили нове америчке санкције против Русије, истичући да се њима помаже америчким, а кажњавају европске компаније које учествују у пројекту изградње гасовода „Северни ток 2” који ће ићи од Русије дном Балтичког мора до Немачке, заобилазећи Украјину.

С друге стране, на ове додатне санкције Русији али и Ирану, жалиле су се и америчке енергетске компаније „Ексон мобил” и „Шеврон”, истичући да ће оне довести до заустављања пројеката у вези са нафтом и гасом и ван Русије, попут пројеката у САД и Канади у којем свој део има и руски гигант „Росњефт”. Због нових санкција, „Ексон мобил”, на чијем челу је до скоро био актуелни шеф америчке дипломатије Рекс Тилерсон, мораће да стопира безмало све пројекте са „Росњефтом”, што ће довести до губитка око милијарду долара.

Према писању америчке штампе, ово ипак неће погодити неке велике послове са Русима које имају неки европски енергетски гиганти, попут „Бритиш петролеума”, француској „Тотала” и италијанског „Енија”. Ипак, угрозиће пројекат „Северног тока”, због чега у Берлину разматрају како да се боре против дејства ових нових санкција. Уколико дође до оваквог заоштравања односа ЕУ и САД око санкција против Русије, то ће само још више убрзати својеврстан геополитички развод два атлантска партнера.