„Simens” se pravda zbog poslova sa Rusijom

Simens je došao u neprilike, jer su se izgleda ispostavile kao tačne glasine još iz 2015. da će njegove turbine završiti u elektrani koja je u izgradnji u Sevastopolju, a kojom ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom celog Krimskog poluostrva, koje se posle referenduma o nezavisnosti pre tri godine otcepilo od Ukrajine i prisajedinilo Ruskoj Federaciji. Da je Krim deo Rusije, uz Moskvu je priznalo samo nekoliko zemalja članica Ujedinjenih nacija, poput Kube, Bolivije, Severne Koreje i Sirije. Nasuprot tome, SAD i Evropska unija su uvele ekonomske sankcije Rusiji i Krimu, zabranivši, između ostalog, sopstvenim firmama da Krim snabdevaju robom i uslugama.

Ovo bi mogla da bude „Simensova” najveća afera od one pre deset godina kada je raskrinkan sistem korupcije u kojem je učestvovao koncern. Ovog puta, iz firme tvrde da je njena kćerka firma u Moskvi u kojoj su vlasnici 65 odsto akcija, sklopila posao sa ruskom državnom firmom „Tehnopromeksport”, koja je deo koncerna „Rosteh”, o isporuci četiri gasne turbine za elektranu u ruskom gradu Tamanu, koji se nalazi na obali Crnog mora i to samo petnaestak kilometara od Krima.

Sredinom 2015. ruski poslovni dnevnik „Vjedomosti” je objavio da je ovaj ugovor prevara te da će turbine završiti u Sevastopolju. Zbog toga što je Ukrajina prekinula snabdevanje Krima strujom, Rusi nastoje što pre da izgrade elektranu, a „Simensove” turbine su im praktično nezamenljive. „Rosteh” je navodno pokušao da se snabde od iranskog proizvođača, koji pod „Simensovom” licencom proizvodi slične turbine, ali bezuspešno.

Na čelu „Rosteha” je Sergej Čemezov, inače lični Putinov prijatelj sa kojim je, dok su obojica bili oficiri KGB-a, radio zajedno u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Čemezov je prošle godine u jednom trenutku čak zapretio „Simensu” da će biti izbačen sa ruskog tržišta, budući da je nemački koncern odlagao slanje pojedinih delova neophodnih za rad turbina.

Sada u „Simensu” priznaju da su u septembru 2016. uočili prve naznake da Rusi razmatraju da prekrše uslove ugovora te da su prekinuli sve isporuke kada su se videli da izgradnja elektrane u Tamanu miruje. Oni dodaju i da je naručilac nekoliko puta pisanim putem potvrdio da turbine neće završiti na Krimu. Stručnjaci pretpostavljaju da će nedostajuće delove Rusi zameniti sopstvenim delovima te da će tako biti završena elektrana u Sevastopolju.

Upitan da prokomentariše pitanje izgradnje dve elektrane na Krimu, posle „Simensovih” tvrdnji da su najmanje dve gasne turbine prebačene „protivno ’Simensovoj’ volji” iz Rusije na Krim, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je samo rekao: „Projekat će biti sproveden u svakom slučaju”, ne pomenuvši uopšte „Simens”.

Cela priča podignuta je i na politički nivo, pa je u odbranu „Simensa” stao i nemački ambasador u Moskvi Ridiger fon Frič.

„Ako se ovo dokaže kao tačno, onda postoje sve osnove za uverenje da je ’Simens’ ozbiljno obmanut i da je prekršen ugovor, kao i da je nanet ozbiljan udarac poverenju i veoma ozbiljan udarac investicijama u Rusiji”, rekao je za ruske medij nemački ambasador, dodajući da je „na ruskim vlastima da sprovedu istragu”.

S druge strane, Putinov portparol tvrdi da su „gasne turbine na Krimu ruske proizvodnje”, dok iz „Rosteha” govore o tome da su za elektranu na Krimu „kupljene polovne” turbine, koje su „modernizovane u specijalizovanim ruskim kompanijama”.

Burna „Simensova” reakcija je očekivana, budući da je tužilaštvo u Minhenu već saopštilo da razmatra pokretanje istrage protiv Simensa zbog sporne isporuke. A da strah od tužbe kod „Simensa” bude veći pobrinulo se otkriće i da je za ugradnju turbina na Krimu angažovano rusko preduzeće „Interautomatika” u kojem „Simens” jedan od vlasnika manjinskog paketa akcija.

S druge strane, „Simens” nastoji da za ovaj događaj ne optuži Kremlj jer želi da ostane na ruskom tržištu na kojem je već neverovatnih 170 godina, pri čemu je jedan od najvećih stranih ulagača, ali i prodavaca tehnologije, budući da je u fiskalnoj godini 2015/2016. njegov prihod u Rusiji iznosio 1,2 milijarde evra. Što je, doduše, duplo manje, nego pre sankcija.

Ceo skandal, koji je izbio oko „Simensa”, zapravo je ponovo postavio pitanje svrsishodnosti sankcija koje je EU uvele protiv Moskve, ali i ukazao na to da su SAD nedavno uvele nove sankcije Moskvi, koje direktno udaraju na nemačke interese. Uprkos tome što novi američki predsednik Donald Tramp najavljuje uspostavljanje saradnje sa Rusijom, pod uticajem američkog Senata, on je morao da produži ali i proširi američke sankcije protiv Moskve, pri čemu su se na direktnom udaru našli energetski interesi evropskih zemalja.

Nemačka, Francuska i Austrija oštro su osudili nove američke sankcije protiv Rusije, ističući da se njima pomaže američkim, a kažnjavaju evropske kompanije koje učestvuju u projektu izgradnje gasovoda „Severni tok 2” koji će ići od Rusije dnom Baltičkog mora do Nemačke, zaobilazeći Ukrajinu.

S druge strane, na ove dodatne sankcije Rusiji ali i Iranu, žalile su se i američke energetske kompanije „Ekson mobil” i „Ševron”, ističući da će one dovesti do zaustavljanja projekata u vezi sa naftom i gasom i van Rusije, poput projekata u SAD i Kanadi u kojem svoj deo ima i ruski gigant „Rosnjeft”. Zbog novih sankcija, „Ekson mobil”, na čijem čelu je do skoro bio aktuelni šef američke diplomatije Reks Tilerson, moraće da stopira bezmalo sve projekte sa „Rosnjeftom”, što će dovesti do gubitka oko milijardu dolara.

Prema pisanju američke štampe, ovo ipak neće pogoditi neke velike poslove sa Rusima koje imaju neki evropski energetski giganti, poput „Britiš petroleuma”, francuskoj „Totala” i italijanskog „Enija”. Ipak, ugroziće projekat „Severnog toka”, zbog čega u Berlinu razmatraju kako da se bore protiv dejstva ovih novih sankcija. Ukoliko dođe do ovakvog zaoštravanja odnosa EU i SAD oko sankcija protiv Rusije, to će samo još više ubrzati svojevrstan geopolitički razvod dva atlantska partnera.