Наставља се ванредно стање у Турској

Војни удар је покушан у ноћи између 15. и 16. јула прошле године: тенкови су запосели мостове на Босфору у Истанбулу, нападнуте су поједине војне касарне, бомбардована је зграда парламента у центру Анкаре, пучисти су покушали, како се званично тврди, да изврше атентат на председника Ердогана који је у том тренутку био у једном летовалишту на Мраморном мору. У тим сукобима погинуло је 248 грађана, док је више од две хиљаде лакше или теже рањено.

Пет дана после покушаја удара, за који је осумњичен верски проповедник Фетулах Гулен, у земљи је проглашено ванредно стање које је још увек на снази. Почели су масовни прогони оних доведених у везу са контроверзним имамом који годинама живи у Америци, а у Турској иза себе има масовни и утицајни грађански покрет „Хизмет” који је наводно пустио корене у свим државним структурама укључујући и армију. Према последњим подацима суспендовано је 140.000 људи у војсци, полицији, правосуђу, образовању. И годину дана после проглашења ванредног стања свакодневно се хапсе сумњиви грађани, укључујући наставнике, академике, новинаре. Иза решетака се у последњих дванаест месеци нашло 50.000 грађана. У току је 80 великих судских процеса, док се нова суђења тек очекују. Турска се први пут суочила са недостатком места у казаматима као и судских дворана.

Анкара се због тога суочила са оштрим критикама на Западу, поготово у Европској унији, где се говори о „масовним прогонима и тортури грађана”. Европски парламент је због „Ердоганове страховладе” недавно предложио да се прекину приступни преговори о уласку Анкаре у ЕУ.

„Критике Запада због мера које смо предузели после пуча неосноване су и њихов циљ је да се манипулише нашом борбом против пучиста и терориста. Они говоре о масовним прогонима и тортури грађана, али то ничим не могу да докажу”, каже министар правде Бекир Боздаг. Према његовим речима, после покушаја удара Турска је остала сама, на Западу нису осудили заверенике. „Они стално говоре о људским правима и слободама, али када је у Турској извршен удар против демократије, те земље нису осудиле заверенике”, каже он.

Ванредно стање је досад три пута продужавано и управо улази у другу годину. Засад нема наговештаја да ће брзо бити укинуто, иако то опозиција упорно тражи, због чега је у влади оптужују да на тај начин подржава терористе. Турска се због тога нашла на удару критика у Европској унији, Америци, као и у међународним групама које се боре за људска права и слободе. У томе у последње време предњачи Амнести интернешенел чији су активисти у Турској завршили иза решетака под оптужбом да подржавају Гуленове терористе и припаднике сепаратистичке Радничке партије Курдистана.

„Укидање ванредног стања у садашњим околностима не долази у обзир. То ће бити урађено, али тек када се комплетно заврши борба против терориста”, изјавио је  председник Ердоган и објаснио да акције против Гуленових и курдских екстремиста не би могле да се успешно окончају без ванредних мера. Он није прецизирао када би оне могле да буду стављене ван снаге, али то, како се сазнаје у владиним круговима, по свој прилици неће бити урађено у блиској будућности.

Турска од првог дана тражи од Америке да јој изручи Гулена, пошто две земље имају споразум о екстрадицији. „Ми смо упутили 84 кутије докумената који потврђују да имам стоји иза покушаја пуча”, кажу у Анкари. У Вашингтону уопштено објашњавају да разматрају случај, пошто, како се сазнаје, још нису добили веродостојне доказе о кривици имама који упорно одбацује оптужбе и тврди да је сам Ердоган инсценирао кризу како би се обрачунао са политичким противницима и још више ојачао своје позиције.