Nastavlja se vanredno stanje u Turskoj

Vojni udar je pokušan u noći između 15. i 16. jula prošle godine: tenkovi su zaposeli mostove na Bosforu u Istanbulu, napadnute su pojedine vojne kasarne, bombardovana je zgrada parlamenta u centru Ankare, pučisti su pokušali, kako se zvanično tvrdi, da izvrše atentat na predsednika Erdogana koji je u tom trenutku bio u jednom letovalištu na Mramornom moru. U tim sukobima poginulo je 248 građana, dok je više od dve hiljade lakše ili teže ranjeno.

Pet dana posle pokušaja udara, za koji je osumnjičen verski propovednik Fetulah Gulen, u zemlji je proglašeno vanredno stanje koje je još uvek na snazi. Počeli su masovni progoni onih dovedenih u vezu sa kontroverznim imamom koji godinama živi u Americi, a u Turskoj iza sebe ima masovni i uticajni građanski pokret „Hizmet” koji je navodno pustio korene u svim državnim strukturama uključujući i armiju. Prema poslednjim podacima suspendovano je 140.000 ljudi u vojsci, policiji, pravosuđu, obrazovanju. I godinu dana posle proglašenja vanrednog stanja svakodnevno se hapse sumnjivi građani, uključujući nastavnike, akademike, novinare. Iza rešetaka se u poslednjih dvanaest meseci našlo 50.000 građana. U toku je 80 velikih sudskih procesa, dok se nova suđenja tek očekuju. Turska se prvi put suočila sa nedostatkom mesta u kazamatima kao i sudskih dvorana.

Ankara se zbog toga suočila sa oštrim kritikama na Zapadu, pogotovo u Evropskoj uniji, gde se govori o „masovnim progonima i torturi građana”. Evropski parlament je zbog „Erdoganove strahovlade” nedavno predložio da se prekinu pristupni pregovori o ulasku Ankare u EU.

„Kritike Zapada zbog mera koje smo preduzeli posle puča neosnovane su i njihov cilj je da se manipuliše našom borbom protiv pučista i terorista. Oni govore o masovnim progonima i torturi građana, ali to ničim ne mogu da dokažu”, kaže ministar pravde Bekir Bozdag. Prema njegovim rečima, posle pokušaja udara Turska je ostala sama, na Zapadu nisu osudili zaverenike. „Oni stalno govore o ljudskim pravima i slobodama, ali kada je u Turskoj izvršen udar protiv demokratije, te zemlje nisu osudile zaverenike”, kaže on.

Vanredno stanje je dosad tri puta produžavano i upravo ulazi u drugu godinu. Zasad nema nagoveštaja da će brzo biti ukinuto, iako to opozicija uporno traži, zbog čega je u vladi optužuju da na taj način podržava teroriste. Turska se zbog toga našla na udaru kritika u Evropskoj uniji, Americi, kao i u međunarodnim grupama koje se bore za ljudska prava i slobode. U tome u poslednje vreme prednjači Amnesti internešenel čiji su aktivisti u Turskoj završili iza rešetaka pod optužbom da podržavaju Gulenove teroriste i pripadnike separatističke Radničke partije Kurdistana.

„Ukidanje vanrednog stanja u sadašnjim okolnostima ne dolazi u obzir. To će biti urađeno, ali tek kada se kompletno završi borba protiv terorista”, izjavio je  predsednik Erdogan i objasnio da akcije protiv Gulenovih i kurdskih ekstremista ne bi mogle da se uspešno okončaju bez vanrednih mera. On nije precizirao kada bi one mogle da budu stavljene van snage, ali to, kako se saznaje u vladinim krugovima, po svoj prilici neće biti urađeno u bliskoj budućnosti.

Turska od prvog dana traži od Amerike da joj izruči Gulena, pošto dve zemlje imaju sporazum o ekstradiciji. „Mi smo uputili 84 kutije dokumenata koji potvrđuju da imam stoji iza pokušaja puča”, kažu u Ankari. U Vašingtonu uopšteno objašnjavaju da razmatraju slučaj, pošto, kako se saznaje, još nisu dobili verodostojne dokaze o krivici imama koji uporno odbacuje optužbe i tvrdi da je sam Erdogan inscenirao krizu kako bi se obračunao sa političkim protivnicima i još više ojačao svoje pozicije.