Прихватање предворја старости

„Дуго сам мислила да сам најнезадовољнија жена на планети, да ми ништа не иде од руке, да сам одједном постала непожељна и дебела, да је мужу мрско и да ме погледа, да ме деца сматрају напорном мамом. Била сам потпуно незаинтересована за дружење и помало љубоморна на пријатељице за које сам сматрала да изгледају затегнутије и боље од мене. То је трајало готово годину дана док на наговор рођаке нисам отишла до доброг психолога, а касније и ендокринолога који су ми објаснили шта се у ствари дешава у мом телу и на који начин могу да превазиђем проблеме”, овако је свој „пролазак” кроз кризу средњих година прокоментарисала четрдесеттрогодишња Београђанка Милена П., једна од неколико десетина хиљада жена у нашој земљи која је на својој кожи, на мало „суровији” начин, искусила тешко бреме средњег животног доба.

Лекари објашњавају да криза углавном почиње нагло, да често жене „хвата” неприпремљене. Како сведоче искуства лекара, већина жена је у разговору са њима признала да су у кризу запале оног тренутка када су схватиле да својим браком нису задовољне, њих 85 одсто, док је сексуалним животом разочарано чак 57 одсто дама старијих од 40 година. Скоро свака друга жена у каснијим педесетим годинама је признала да није спавала ни са ким годину дана, а за то окривљује незаинтересованост мужа и хормоне, који више нису „активни” као у младости. Стручњаци истичу да је оно што је похвално то што је све више оних Српкиња које сматрају да их је помало „трауматично” искуство које су преживели преласком из младог у старије животно доба оплеменило и које су схватиле да живот заправо почиње после четрдесете.

Доц. др Весна Димитријевић-Срећковић, ендокринолог Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма и добитник Хипократове награде за рад о метаболичком синдрому деце и омладине, наглашава да је за ову причу пресудно то што свака жена пролази кроз искуство менопаузе, али да је то искуство различито од доба у којем менопауза започиње и озбиљности симптома. Најчешћи симптоми су, према њеним речима, валунзи, који се описују као благи доинтензивни таласи топлоте који се шире по горњем делу тела, а некада по целом телу и трају од неколико секунди до пет минута.

– Може доћи и до ноћног презнојавања и отежавања нормалног сна и ноћног одмора. Нередовност менструација је увод у менопаузу, а веома честе су промене расположења, већа раздражљивост, анксиозност, депресија. Менопауза је доба живота у коме више нема менструације, а смањење женских хормона утиче на нередовност месечних циклуса и овулацију који затим престају. Она настаје у различито време код сваке жене и почеће отприлике онда када се то догодило и њеној баки, мајки или сестри, уз разлику од неколико година. Код већине жена менструација потпуно нестаје између 50. и 51. године, мада процес менопаузе у целини може трајати више година – истакла је доц. др Димитријевић-Срећковић.

Један од најчешћих симптома менопаузе, како објашњава наша саговорница, јесте добијање на тежини и промена укупног изгледа тела, јер око 90 одсто жена у менопаузи добија на тежини између 35. и 55. године.

– Истраживања показују да је добитак на тежини узрокован променама у хормонима, а не халапљивом исхраном. Већина жена у менопаузи добије од пет до осам килограма и има изражену стомачну гојазност. Чим се уђе у рану фазу менопаузе одржавање тежине постаје све теже, а мршављење готово немогуће. То је због хормоналних промена које директно утичу на апетит, метаболизам и масне наслаге и тешко је те промене контролисати. Улога естрогена је велика у гојењу у менопаузи. Како јајници производе мање естрогена, тело тражи друга места одакле може да добије потребан естроген – нагласила је доц. др Димитријевић-Срећковић.

Проф. др Едита Стокић, ендокринолог Клиничког центра Војводине, каже да главну улогу у кризи средњих година игра старење, које представља неумитни део животног циклуса, носећи са собом бројне изазове, како за мушкарца, тако и за жену.

– Старењем долази до низа промена које утичу на изглед које жене раније уочавају. Запажају се промене у спољашњем изгледу, мења се боја и квалитет коже, која постаје сува, а због смањења нивоа колагена тања и мање еластична, па је појава бора неминовна. Коса код жена постаје проређена и седа, а наочари саставни део њеног „новог” изгледа. Истовремено, долази и до смањене производње полних хормона, пре свега естрогена. Негде око пете деценије забележено је смањено лучење полних хормона за 50 одсто, а после шесте деценије њихова производња се умањује за 60 до 75 одсто – објаснила је проф. др Стокић.

Она наглашава да се старењем код жена повећава и ризик за настанак и развој бројних хроничних болести и неких облика малигнитета, посебно дојке и гениталних органа, а да је њихово правовремено откривање и лечење део свеукупне бриге за здравље жене.

– Иако у животном циклусу жене старење представља неизоставну појаву, поред „здравог” стила живота – примене принципа правилне исхране, умерене свакодневне физичке активности, престанак пушења, неопходна је и консултација лекара како би се унапредило здравље и превенирао развој болести. За сада је то једини познати „еликсир младости” – додала је др Стокић.