Портрет Петра Пана

Мушкарац кога тресе криза средњег доба је сан сваке тинејџерке и ноћна мора сваке жене која је више од три деценије на овој планети. Када одува 40 свећица на својој животној торти и „оболи” од синдрома Петра Пена осврнуће се око себе у потрази за адекватном Венди која ће пратити ритам његових корака и бити његов верни саборац у борби са ветрењачама средњег доба. У преводу, ако сте животна партнерка средовечном Петру Пану и ако желите да га усрећите, морате и сами да будете у непрестаном покрету и „петој брзини”, јер најмање што он очекује од своје лепше половине јесте да га прати и да аплаудира свакој његовој „рата-тати-ра” акцији. Када почне да корача авенијом средовечности вероватно ће почети да игра тенис и трчи маратон, затим ће се бацити на тријатлон, па на сквош, а потом ће открити чари екстремних спортова који нуде „XL” порције адреналина. Наравно, уз нужан предуслов да их „преживите” и не завршите у инвалидским колицима. У компромисној варијанти, његова партнерка ће на годишњем одмору грицкати нокте и забринуто гледати на сат и у правцу хоризонта, док ће он лежати у комори за декомпресију, након што је са дубине од сто метара покушао да изрони комад корала.

Како препознати мушкарца у оделу Петра Пана који јаше на цунамију кризе средњег доба? То је, заправо, реторичко питање, јер је оваквог мушкарца изузетно тешко – не препознати. Број седих власи у његовој коси обрнуто је пропорционалан броју кошуља са строгим кројем које стоје на офингерима у његовом орману, за сваку нову бору он себе чашћава са „риплеј” фармеркама, „дизел” мајицама, „тимберленд” дуксерицама и „најкама” намењеним „генерацији која расте”, а не путницима заглављеним у лифту живота, негде између спратова детињства и тинејџерског доба. За сваки нови килограм он себе кажњава исцрпљујућим дијетама и вежбањем и почиње да „мења краљевство” за добру порцију адреналина – скаче падобраном, змајари и јаше на таласима, коњима и моторима у летњој, односно на сноубордовима и моторним санкама у снежној варијанти. И сасвим озбиљно почиње да проучава проспекте у којима се нуде брзи течајеви за освајање морских дубина и планинских врхова. Они са дубљим џепом губитак косе и добитак бора компензују попуњавањем возног парка са BMW-ом, тетејцем, фераријем и осталим возилима који уместо бензина користе ракетно гориво – речју, чија је снага обрнуто сразмерна потенцији власника кључева.

Ко је партнерка мушкарцу који није прележао пубертет? Ако је Петар Пан пред олтар стао након што је пао на тесту рачунања плодних и неплодних дана у месецу, велика је вероватноћа да на прагу четрдесетих има сина или кћерку тинејџерку и да се већ две деценије налази у стању емотивне хибернације (читај – не сазрева). Због тога он долази до „логичног” закључка да га жена не разуме, па за (ванбрачне) партнерке најчешће бира оне девојке са којима се налази на истим таласним дужинама и на истом стадијуму психолошког развоја. И које ће одушевљено тапшати сваки пут када Он прође кроз црвено светло на семафору, тестира осетљивост радара и пусти у промет једносмерне улице – у супротном правцу и уз звуке сирене.

Мушкарац у оделу Петра Пана најчешће живи двоструким животом – када уради све задате домаће задатке око наследника и обави остале брачне дужности, он се искрада из брачног кревета са алибијем „Аустралијан опена” и почиње да пиљи у мобилни телефон као да се на њему приказује пиратизована верзија најновијег добитника Оскара. У глуво доба ноћи размењује смс-ове и мултимедијалне поруке са тинејџеркама које је частио „кока-колом” и осмехом док је са својим ортацима расправљао о сезонским фудбалским трансферима. Имена његових (актуелних, будућих и бивших) љубавница нису записана под именом „љубавница”, нити под било којим женским именом, па ако желите развод за 48 сати или тражите разлог за свађу – знате шта вам је чинити.

Не постоји универзалан одговор на питање – колико је времена потребно да се „прележи” криза средњег доба. Неки је преболе након пута око света, други је амортизују инјекцијама ботокса, а трећи џентлменски дају предност јуниорској лиги да истрчи на терен живота. Да парафразирамо Толстоја, сви срећни климактеријуми личе један на други, сваки је несрећан на свој начин.