Кина мора више користити меку моћ

Хуанг је угледан научник, чији ће се политички утицај у Кини вероватно ширити и Европом. Јер, он је и генерални секретар мреже тинк тенкова коју његова академија успоставља са државама централне и источне Европе укљученим у ИПП.

Очекивања од кинеских улагања велика су већ десетак година, али се за штошта испоставило да су само наша прижељкивања. Од свих потенцијалних пројеката за које су наше две земље потписале споразуме на мајском форуму у Пекингу, шта је заиста потребно за реализацију ИПП-а, а за шта је још неизвесно да ли ће постати стварност?

Један од најтипичнијих случајева је пруга између Србије и Мађарске, као транспортна инфраструктура од користи не само нашим трима државама. Из перспективе ЕУ, они сада морају знати да ли је све то у складу с њиховим процедурама. Сви из Србије, Кине и Мађарске који су укључени у пројекат мисле да ће он показати и како ИПП може поштовати те процедуре. Зато ће, да бисмо од прижељкивања стигли до стварног спровођења, ово бити један од најважнијих случајева, не само између Србије и Кине него и за целу иницијативу, нарочито за пројекте са европским државама.

С вама као директором, у Мађарској је управо отворен „први независно регистровани кинески тинк тенк у Европи”. Шта значи то да је независно регистрован?

Прво смо мислили да направимо здружени центар. Онда смо схватили да морамо радити са сваком земљом појединачно, са различитим партнерима унутар ње, владом, НВО, издавачима, стручним институцијама. Регистровање центра као независног олакшава такво функционисање на неколико равни.

За разлику од већине људи у Србији, има оних који су подозриви према Кини, чак и у земљама које су укључене у ИПП. То је начин за решавање проблема „односа са јавношћу”?

Таквих земаља има у овом региону и целом свету, па и у нашем суседству. Али, не можете променити ставове људи преко ноћи. Мало је знања о земљама попут Кине, мало искуства у контактима са онима који су толико другачији. И Кинези морају схватити друге. Пошто смо толико велики, хиљадама годинама смо трошили све време на то да схватимо себе. Данас, због повезаности света, морате разумети туђе обичаје и законе.

Да ли ћете се у томе убудуће знатније ослањати на „меку моћ”, коју користите мање од САД?

Кина има мање искуства у раду с другима у смислу „меке моћи”. Богати смо културом, али не умемо да је делимо с осталима. Морамо више користити „меку моћ”.

Кина жели да постане главни мотор глобализације, али се сада и против ње окреће класични антиглобалистички наратив: да економски пројекти ваше земље служе ширењу политичког утицаја, уништавању локалних привреда и испумпавању профита?

Питање је какву глобализацију желимо. Што се Кине тиче, одговор је: она у коју ће сви бити укључени, уз што слободнију трговину и еколошку освешћеност. У тој глобализацији ниједна сила не сме доминирати, што би резултирало неједнакошћу и неправедним светским поретком. Многи који агитују против глобализације пате због оне глобализације која их је искључивала.

Верује се да је Транспацифичко партнерство (ТПП), зона слободне трговине са САД на челу, намерно осмишљена без Кине да би ударила на утицај ваше земље у Азији. Доналд Трамп је, међутим, повукао Америку из ТПП-а. Да ли је тиме убио тај споразум или његове остале потписнице, које су најавиле да ће га свеједно спровести, могу и без САД?

ТПП јесте искључивао моју земљу са намером да створи систем који би био и против Кине и против Светске трговинске организације. Стога, ТПП свакако не би функционисао ни са Трамповом подршком. Не би могао побољшати привреду и тржиште. Грешка је покушати да се искључи Кина. Трамп је САД повукао и из Париског споразума о климатским променама, који заиста може бити добар за цео свет. Нико не зна шта би све Трамп још могао учинити, али је он схватио неке проблеме у САД, попут незапослености, само што није схватио и како се структура светске привреде променила па сматра да је Кина те послове украла.

Чинило се да су се на састанку у априлу председници Трамп и Си споразумели, али су онда САД – око Јужног кинеског мора, тарифа на увоз челика... – повукле и најавиле мере које упућују на то да се Трамп враћа својој уобичајеној антикинеској позицији. Можете ли с њим сарађивати?

Две највеће привреде морају сарађивати на реалистичким основама. Трампу треба још времена да би схватио ситуацију, и међународну и унутрашњу у САД, економску и безбедносну. Ако жели да побољша америчку привреду и смањи незапосленост, морао би још више отворити економију и трговину уместо да се преда протекционизму.

Као што је Кина искључена из ТПП-а, нагађа се и да је Индија намерно изостављена из „Појаса и пута”, као и да није случајно то што ова иницијатива предвиђа мало инфраструктурних веза с Русијом?

Проблем је до Индије, која је много пута одбила да се прикључи. Главни разлог је Пакистан, јер „Појас и пут” подразумева важне пројекте с том земљом. Русија је испрва мислила да је ова иницијатива усмерена против њихове евроазијске стратегије. Мислим да су се кинески и руски председници сложили да је то добра иницијатива и да ће се Русија у њу укључити.