Kina mora više koristiti meku moć

Huang je ugledan naučnik, čiji će se politički uticaj u Kini verovatno širiti i Evropom. Jer, on je i generalni sekretar mreže tink tenkova koju njegova akademija uspostavlja sa državama centralne i istočne Evrope uključenim u IPP.

Očekivanja od kineskih ulaganja velika su već desetak godina, ali se za štošta ispostavilo da su samo naša priželjkivanja. Od svih potencijalnih projekata za koje su naše dve zemlje potpisale sporazume na majskom forumu u Pekingu, šta je zaista potrebno za realizaciju IPP-a, a za šta je još neizvesno da li će postati stvarnost?

Jedan od najtipičnijih slučajeva je pruga između Srbije i Mađarske, kao transportna infrastruktura od koristi ne samo našim trima državama. Iz perspektive EU, oni sada moraju znati da li je sve to u skladu s njihovim procedurama. Svi iz Srbije, Kine i Mađarske koji su uključeni u projekat misle da će on pokazati i kako IPP može poštovati te procedure. Zato će, da bismo od priželjkivanja stigli do stvarnog sprovođenja, ovo biti jedan od najvažnijih slučajeva, ne samo između Srbije i Kine nego i za celu inicijativu, naročito za projekte sa evropskim državama.

S vama kao direktorom, u Mađarskoj je upravo otvoren „prvi nezavisno registrovani kineski tink tenk u Evropi”. Šta znači to da je nezavisno registrovan?

Prvo smo mislili da napravimo združeni centar. Onda smo shvatili da moramo raditi sa svakom zemljom pojedinačno, sa različitim partnerima unutar nje, vladom, NVO, izdavačima, stručnim institucijama. Registrovanje centra kao nezavisnog olakšava takvo funkcionisanje na nekoliko ravni.

Za razliku od većine ljudi u Srbiji, ima onih koji su podozrivi prema Kini, čak i u zemljama koje su uključene u IPP. To je način za rešavanje problema „odnosa sa javnošću”?

Takvih zemalja ima u ovom regionu i celom svetu, pa i u našem susedstvu. Ali, ne možete promeniti stavove ljudi preko noći. Malo je znanja o zemljama poput Kine, malo iskustva u kontaktima sa onima koji su toliko drugačiji. I Kinezi moraju shvatiti druge. Pošto smo toliko veliki, hiljadama godinama smo trošili sve vreme na to da shvatimo sebe. Danas, zbog povezanosti sveta, morate razumeti tuđe običaje i zakone.

Da li ćete se u tome ubuduće znatnije oslanjati na „meku moć”, koju koristite manje od SAD?

Kina ima manje iskustva u radu s drugima u smislu „meke moći”. Bogati smo kulturom, ali ne umemo da je delimo s ostalima. Moramo više koristiti „meku moć”.

Kina želi da postane glavni motor globalizacije, ali se sada i protiv nje okreće klasični antiglobalistički narativ: da ekonomski projekti vaše zemlje služe širenju političkog uticaja, uništavanju lokalnih privreda i ispumpavanju profita?

Pitanje je kakvu globalizaciju želimo. Što se Kine tiče, odgovor je: ona u koju će svi biti uključeni, uz što slobodniju trgovinu i ekološku osvešćenost. U toj globalizaciji nijedna sila ne sme dominirati, što bi rezultiralo nejednakošću i nepravednim svetskim poretkom. Mnogi koji agituju protiv globalizacije pate zbog one globalizacije koja ih je isključivala.

Veruje se da je Transpacifičko partnerstvo (TPP), zona slobodne trgovine sa SAD na čelu, namerno osmišljena bez Kine da bi udarila na uticaj vaše zemlje u Aziji. Donald Tramp je, međutim, povukao Ameriku iz TPP-a. Da li je time ubio taj sporazum ili njegove ostale potpisnice, koje su najavile da će ga svejedno sprovesti, mogu i bez SAD?

TPP jeste isključivao moju zemlju sa namerom da stvori sistem koji bi bio i protiv Kine i protiv Svetske trgovinske organizacije. Stoga, TPP svakako ne bi funkcionisao ni sa Trampovom podrškom. Ne bi mogao poboljšati privredu i tržište. Greška je pokušati da se isključi Kina. Tramp je SAD povukao i iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, koji zaista može biti dobar za ceo svet. Niko ne zna šta bi sve Tramp još mogao učiniti, ali je on shvatio neke probleme u SAD, poput nezaposlenosti, samo što nije shvatio i kako se struktura svetske privrede promenila pa smatra da je Kina te poslove ukrala.

Činilo se da su se na sastanku u aprilu predsednici Tramp i Si sporazumeli, ali su onda SAD – oko Južnog kineskog mora, tarifa na uvoz čelika... – povukle i najavile mere koje upućuju na to da se Tramp vraća svojoj uobičajenoj antikineskoj poziciji. Možete li s njim sarađivati?

Dve najveće privrede moraju sarađivati na realističkim osnovama. Trampu treba još vremena da bi shvatio situaciju, i međunarodnu i unutrašnju u SAD, ekonomsku i bezbednosnu. Ako želi da poboljša američku privredu i smanji nezaposlenost, morao bi još više otvoriti ekonomiju i trgovinu umesto da se preda protekcionizmu.

Kao što je Kina isključena iz TPP-a, nagađa se i da je Indija namerno izostavljena iz „Pojasa i puta”, kao i da nije slučajno to što ova inicijativa predviđa malo infrastrukturnih veza s Rusijom?

Problem je do Indije, koja je mnogo puta odbila da se priključi. Glavni razlog je Pakistan, jer „Pojas i put” podrazumeva važne projekte s tom zemljom. Rusija je isprva mislila da je ova inicijativa usmerena protiv njihove evroazijske strategije. Mislim da su se kineski i ruski predsednici složili da je to dobra inicijativa i da će se Rusija u nju uključiti.