Мултимедијални симболи

На данашњи дан, пре четири деценије, у Америци је почело приказивање филма „2001: Одисеја у свемиру” у режији Стенлија Кјубрика, према сценарију редитеља и Артура Кларка. Иако је прихваћено мишљење да је филм снимљен према истоименој Кларковој књизи, она је писана паралелно са сценаријем који је настао по мотивима његове приповетке „Стражар”.

После премијере критика је филм дочекала на нож, истичући да је „бескрајно досадан, неразумљив и компликован”. Међутим, публика је хрлила у биоскоп, а данас многи теоретичари истичу да је реч о „ремек-делуседме уметности, најбољем научнофантастичном филму и непревазиђеном мултимедијалном искуству”.

У оквиру буџета од 10 и по милиона долара, реализација филма је трајала од 1964. до 1968. године. Филм је сниман од децембра 1965. године до јула 1966. године у студијима МГМ-а у Лондону и на локацијама у Шпанији, где је реализована уводна секвенца филма. Израда 205 специјалних ефеката трајала је годину дана, а према подацима МГМ-а, филм је у биоскопима зарадио 200 милиона долара.

Четири године темељног рада на филму објашњавају Кјубрикову педантност у сваком филмском аспекту „Одисеје”. Сваки кадар филма, сваки покрет камере, гест глумца, натпис, звук, музика, па чак и тишина и боје у филму судетаљно осмишљени. У својој аудио-визуелној игри, Кјубрик је симболе црпео углавном из Библије, уз најчешће позивање на Свето тројство Оца, Сина и светог Духа. Попут многих уметника, Кјубрик се одлучио за Библију из разлога што онавећ два миленијумапрати човеков напредак, али му нису страна ни Ничеова и Фромова размишљања.

Уводна секвенца, подвучена Шопеновим делом „Тако је говорио Заратустра” приказују рађање цивилизације. Користећи оруђе односно, кост, човеколики мајмун убија и постаје човек, што аутори виде као настанак интелигенције. Наравно, то је уследило после контакта са Монолитом, што многи тумаче као симбол узвишеног бића, у кога почиње да се верује. Интелигенција и вера у узвишено биће је оно што аутори виде као уздизање човека, али то богатство виде и као проклетство.

Чувеним резом, једним од најпознатијих у историји филма, у којем кост еволуира у свемирски брод, Кјубрик је смело и генијално премостио јаз од четири милиона година и одвео гледаоце у сада већ проживљену 2001. годину. У новом миленијуму, уз звуке валцера„На лепом плавом Дунаву” Јохана Штрауса, редитељ прати свемирски брод који лети до свемирске станице кружног облика, симбола човековог константног пута, али и једног од најзначајнијих изума. После мистериозне појаве Монолита на Месецу, свемирски брод „Откриће” који подсећа на кост, Кјубрик води на мисију ка Јупитеру, позивајући се на римску митологију у којој је Јупитер врховни бог. Нудећи могућу будућност човечанства, Кјубрик слика „игру миша и мачке”, астронаута и компјутера Хала 9000. Један од астронаута назван је Дејвид (у оригиналу Давид) по једном од најважнијих библијских ликова, а компјутер по броју девет који се у Библији сматра савршеним бројем.

О компјутеру или узвишеном уму Халу, „кјубриколози” имају много теорија. Кјубрик их је разрешио или додатно подстакао изјавом: „човек ће у будућности толико усавршити свет око себе да ће створити машине које ће га убити”. Тако је задовољио гладне конзументе покретних слика, али пружио наду – главни јунак Дејвид путује кроз универзум, среће се са старијим собом у ванвременској соби и постаје „Дете звезда” које гледа ка Земљи.

Дакле, много је симбола у филму „2001: Одисеја у свемиру”, као и урбаних легенди које прате филм ове четири деценије. Једна од њих је и истинита: оригиналну музику за филм писао је Алекс Норт, али се она Кјубрику није свидела у монтажи, па је остао веран класичној музици. Све остало је урезано у сећању сваког од нас.

О „2001: Одисеји”, у којој има само 40 минута дијалога, Кјубрик је говорио: „Филм не треба објашњавати, већ препустити имагинацији гледалаца да доврше причу”.Причудовршавамо још увек.

Иван Аранђеловић

-------------------------------------------------------------------

Испред свог времена

Колико су Кјубрик и Кларк ишли испред свог времена, потврђује податак да је филм сниман пре првог човековог слетања на Месец (20. јул 1969. године), а на Месецу у филму су приказани истраживачки центри. Капсуле и бродове који се у филму крећу на нуклеарни погон, као и ефекте, дизајнирао је Кјубрик за шта је награђен „Оскаром” за специјалне ефекте. Кјубрику је још 1967. године било јасно да ће уследити експанзија компјутера и телекомуникација. У филму се користемодерни компјутери и видеофон, а астронаути на броду гледају телевизијски пренос и програм Би-Би-Сијевог канала 12!