Привредни џин који чека обнову инфраструктуре

Представљајући свој план од десет тачака за „модерну Немачку”, шеф социјалдемократа (СПД) је рекао да Берлин „мора да искористи свој новац како би побољшао инфраструктуру, у складу са обавезујућим правилима” који се тичу задуживања.

„Немачка може да уради много више”, рекао је Шулц, позвавши немачку владу да се обавеже да ће вишак у буџету уложити у инфраструктуру, то јест путеве, мостове, железницу, школе и брже интернет везе. „Постоје они који чекају ту будућност. Ми желимо да обликујемо ту будућност.”

Некадашњи председник Европског парламента је истакао да он не позива на одустајање од „кочнице за задуживање”, што је на захтев Меркелове 2009. уграђено у немачки устав, па сада постоје правна ограничења за дефиците у савезном и покрајинским буџетима.

„Држава не сме да прави нелегално високе дефиците, и то је исправно”, рекао је кандидат СПД-а за канцелара, додајући да држава ипак мора да користи новац за унапређење инфраструктуре, те да је то повећање улагања питање „међугенерацијске правде”.

Под министром финансија Волфгангом Шојблеом, Немачка је протеклих година знатно смањила своје дугове, али се и суочила са критикама Међународног монетарног фонда, САД и чланица Европске уније да вишкове у својој каси недовољно улаже у јавну потрошњу. Шулц је иначе Меркелову оптужио и да даје „празна обећања” о економској и политичкој будућности Немачке.

Демохришћанска канцеларка је одбацила оптужбе да занемарује немачку инфраструктуру, истакавши у интервјуу за први канал немачког јавног сервиса АРД да су инвестиције већ повећане, али да у неким деловима Немачке постоје препреке кад је реч о капацитетима и плановима за трошење новца.

„Тренутно не можемо да потрошимо новац који имамо”, рекла је она за АРД, указавши на препреке које постоје кад је реч о плановима и капацитетима грађевинске индустрије, али и покрајинских власти.

Осим већ издвојених милијарди евра за улагања у школе, вртиће болнице и изградњу станова, Меркелова је истакла да је савезна влада у средњорочним буџетским плановима ставила на страну додатан новац за инвестиције.

„И даље имамо још много тога да урадимо по овом питању”, рекла је канцеларка, која очекује да ће њени демохришћани на изборима 24. септембра успети да освоје довољно велику већину како би она добила четврти канцеларски мандат.

Шулцов план од десет тачака укључује и обећања о праведнијим износима плата, већој сигурности радних места, бесплатном образовању све до мастер дипломе, пореским умањењима за породице, финансијској подршци купцима првог стана и одржавању висине пензија. У његовом програму, који инсистира на друштвеној правди, помиње се и дигитализација привреде, улагање у обновљиву енергију и образовање, као и предлог да се омогући да грађани од државе све бирократске услуге могу да добију преко интеренета, како би се избегли редови. Сличан предлог се нашао и програму Меркелиних демохришћана, осим што се они нису временски обавезали до када планирају то да ураде, док Шулц обећава да ће то учинити у року од пет година.

Осим тога, он се залаже и да Немачка буде финансијски издашнија и према ЕУ, како би подстакла раст и јединствено европске „двадесетосморке”.

„Немачка би требало да улаже више у ЕУ и њене институције, јер је то добро за земљу и допринеће већој солидарности унутар блока о питањима која су од значаја за Немачку”, рекао је он, мислећи на питања пореза, миграција, безбедности и одбране. „Солидарност није једносмерна улица. Онима који категорично одбијају да прихвате избеглице или уводе нереално мале порезе или учествују у погубној пореској трци недостаје солидарност и не би требало да очекују солидарност Немачке по питању буџета ЕУ.”

Немачка највише доприноси буџету ЕУ и када се од одузме оно што јој се из тог буџета кроз пројекте врати, најјача европска економија годишње неповратно осталим чланицама ЕУ да око 15 милијарди евра.

Упркос почетном скоку популарности СПД-а откад је на њено чело стао Шулц, Меркелова је успела да практично поврати сопствену и популарност своје партије на ниво пре избегличке кризе за коју су многи погрешно оцењивали да ће је коштати политичке каријере. Две године од избијања избегличке кризе, анкете указују да ће Меркелин демохришћански блок сигурно бити најјача политичка снага у Бундестагу те да ће поприлично сигурно Меркелова поново бити канцеларка, а да је само питање да ли ће јој коалициони партнери бити из СПД-а или можда либерали или Зелени. У сваком случају, Меркелова намерава да влада још бар четири године.

„Нико не зна шта живот доноси, али ја сигурно намеравам да наставим наредне четири године”, рекла је за АРД Меркелова, одговарајући на питање о томе када ће остварити своју визију за Немачку.