Privredni džin koji čeka obnovu infrastrukture

Predstavljajući svoj plan od deset tačaka za „modernu Nemačku”, šef socijaldemokrata (SPD) je rekao da Berlin „mora da iskoristi svoj novac kako bi poboljšao infrastrukturu, u skladu sa obavezujućim pravilima” koji se tiču zaduživanja.

„Nemačka može da uradi mnogo više”, rekao je Šulc, pozvavši nemačku vladu da se obaveže da će višak u budžetu uložiti u infrastrukturu, to jest puteve, mostove, železnicu, škole i brže internet veze. „Postoje oni koji čekaju tu budućnost. Mi želimo da oblikujemo tu budućnost.”

Nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta je istakao da on ne poziva na odustajanje od „kočnice za zaduživanje”, što je na zahtev Merkelove 2009. ugrađeno u nemački ustav, pa sada postoje pravna ograničenja za deficite u saveznom i pokrajinskim budžetima.

„Država ne sme da pravi nelegalno visoke deficite, i to je ispravno”, rekao je kandidat SPD-a za kancelara, dodajući da država ipak mora da koristi novac za unapređenje infrastrukture, te da je to povećanje ulaganja pitanje „međugeneracijske pravde”.

Pod ministrom finansija Volfgangom Šojbleom, Nemačka je proteklih godina znatno smanjila svoje dugove, ali se i suočila sa kritikama Međunarodnog monetarnog fonda, SAD i članica Evropske unije da viškove u svojoj kasi nedovoljno ulaže u javnu potrošnju. Šulc je inače Merkelovu optužio i da daje „prazna obećanja” o ekonomskoj i političkoj budućnosti Nemačke.

Demohrišćanska kancelarka je odbacila optužbe da zanemaruje nemačku infrastrukturu, istakavši u intervjuu za prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD da su investicije već povećane, ali da u nekim delovima Nemačke postoje prepreke kad je reč o kapacitetima i planovima za trošenje novca.

„Trenutno ne možemo da potrošimo novac koji imamo”, rekla je ona za ARD, ukazavši na prepreke koje postoje kad je reč o planovima i kapacitetima građevinske industrije, ali i pokrajinskih vlasti.

Osim već izdvojenih milijardi evra za ulaganja u škole, vrtiće bolnice i izgradnju stanova, Merkelova je istakla da je savezna vlada u srednjoročnim budžetskim planovima stavila na stranu dodatan novac za investicije.

„I dalje imamo još mnogo toga da uradimo po ovom pitanju”, rekla je kancelarka, koja očekuje da će njeni demohrišćani na izborima 24. septembra uspeti da osvoje dovoljno veliku većinu kako bi ona dobila četvrti kancelarski mandat.

Šulcov plan od deset tačaka uključuje i obećanja o pravednijim iznosima plata, većoj sigurnosti radnih mesta, besplatnom obrazovanju sve do master diplome, poreskim umanjenjima za porodice, finansijskoj podršci kupcima prvog stana i održavanju visine penzija. U njegovom programu, koji insistira na društvenoj pravdi, pominje se i digitalizacija privrede, ulaganje u obnovljivu energiju i obrazovanje, kao i predlog da se omogući da građani od države sve birokratske usluge mogu da dobiju preko intereneta, kako bi se izbegli redovi. Sličan predlog se našao i programu Merkelinih demohrišćana, osim što se oni nisu vremenski obavezali do kada planiraju to da urade, dok Šulc obećava da će to učiniti u roku od pet godina.

Osim toga, on se zalaže i da Nemačka bude finansijski izdašnija i prema EU, kako bi podstakla rast i jedinstveno evropske „dvadesetosmorke”.

„Nemačka bi trebalo da ulaže više u EU i njene institucije, jer je to dobro za zemlju i doprineće većoj solidarnosti unutar bloka o pitanjima koja su od značaja za Nemačku”, rekao je on, misleći na pitanja poreza, migracija, bezbednosti i odbrane. „Solidarnost nije jednosmerna ulica. Onima koji kategorično odbijaju da prihvate izbeglice ili uvode nerealno male poreze ili učestvuju u pogubnoj poreskoj trci nedostaje solidarnost i ne bi trebalo da očekuju solidarnost Nemačke po pitanju budžeta EU.”

Nemačka najviše doprinosi budžetu EU i kada se od oduzme ono što joj se iz tog budžeta kroz projekte vrati, najjača evropska ekonomija godišnje nepovratno ostalim članicama EU da oko 15 milijardi evra.

Uprkos početnom skoku popularnosti SPD-a otkad je na njeno čelo stao Šulc, Merkelova je uspela da praktično povrati sopstvenu i popularnost svoje partije na nivo pre izbegličke krize za koju su mnogi pogrešno ocenjivali da će je koštati političke karijere. Dve godine od izbijanja izbegličke krize, ankete ukazuju da će Merkelin demohrišćanski blok sigurno biti najjača politička snaga u Bundestagu te da će poprilično sigurno Merkelova ponovo biti kancelarka, a da je samo pitanje da li će joj koalicioni partneri biti iz SPD-a ili možda liberali ili Zeleni. U svakom slučaju, Merkelova namerava da vlada još bar četiri godine.

„Niko ne zna šta život donosi, ali ja sigurno nameravam da nastavim naredne četiri godine”, rekla je za ARD Merkelova, odgovarajući na pitanje o tome kada će ostvariti svoju viziju za Nemačku.