Опозициони референдум против Мадурових избора

Идеолошко-социјални расцеп из оног времена је сличан данашњем. Левичар Мадуро такође се позива на сиромашне слојеве, користи антиимперијалистичку реторику и тврди да му САД спремају пуч. Средња класа и богати сталеж, уз подршку Запада, оптужују га за гажење грађанских слобода и економску кризу која највише погађа управо сиромашне.

Мадуро, од којег је апсолутна већина на опозиционом референдуму затражила повлачење и пре него што му мандат истекне за две године, наизглед је ове вести примио мирно.

„Не губите разум, смирите се”, поручио је опозицији након што је изјашњавање у њеној организацији одбацио као „интерну вежбу без утицаја на власт” и заклео се да ће његова уставотворна скупштина донети мир држави која је у сукобима на протестима од априла већ изгубила око 95 живота, док је око 1.500 Венецуеланаца повређено.

Референдум опозиције је можда збиља деловао више као карневал него државнички посао: уз гласну музику, заставе и усклике „Да, ми то можемо” – слоган који је и Барак Обама користио пред изборе – гласало се на импровизованим бирачким местима у позориштима, на спортским теренима и у другим јавним просторима. У земљи од 30 милиона становника, на референдум је изашло око 7,2 милиона људи, уз очекиваних 98 процената подршке предлозима опозиције да се, уз помоћ војске, заштити устав и приреде превремени председнички избори.

Тај одзив је близу оних 7,3 милиона гласова које је опозиција добила на председничким изборима 2013, на којима је Мадуро тесно победио. Две године касније, 7,7 милиона гласова су опозиционе странке освојиле на парламентарним изборима, глатко надвладавши противнике из власти.

Мада се на први поглед може учинити да је опозиција, упркос радикализацији уличних протеста и медијске кампање против власти, успела да привуче само своје старе присталице, Мадуро нема разлога да заиста остане миран. За ово гласање се знало да нема формалну тежину и конкретне последице, што је, уз наводне притиске власти на раднике у јавним предузећима да остану код куће, могло само одвратити људе од учешћа у њему. Опозиција је ипак успела да за две недеље организације, на 12.000 бирачких места мање него на изборима 2015, изведе готово онолико људи колико је и досад стајало уз њу. На правим изборима би данас, ако је веровати истраживањима јавног мњења које преносе западни медији, далеко иза себе оставила Мадура, којег наводно подржава не више од двадесетак одсто Венецуеланаца.

Но, мада је зимус на неодређено време одложила локалне и регионалне изборе, што је приписано њеном ослабљеном рејтингу, власт сада не одустаје од избора које је сазвала за уставотворну скупштину. Половину њених чланова би, према ранијим најавама, требало сама да одреди. Скупштина би преузела овлашћења Конгреса, законодавног тела у којем опозиција сада има већину. Тим планом, који је био и непосредан повод за избијање уличних немира, Мадуро је одговорио на покушај Конгреса да прогласи како он крши устав на начин којим је практично абдицирао. Након тога је председник покушао да узме већину овлашћења Конгресу, али је то спречио Врховни суд.

Криза је ескалирала када је полицијски пилот Оскар Перес крајем јуна из хеликоптера бацио бомбе на две државне установе, позивајући на промену власти. Опозиција је оптужила Мадура да је све инсценирао како би добио изговор за агресивну полицијску тактику према свим противницима власти. Перес још није ухваћен а, јавља Ројтерс, појавио се у четвртак међу грађанима на бдењу за настрадале у протестима, које је сазвала опозиција, и затражио наставак демонстрација уз престанак проливања крви.

Венецуелу, уз политичку, потреса и економска криза, погоршана падом цене нафте, од које зависи државни буџет. Несташице хране и лекова су постале трајно стање. Три четвртине грађана су, према студији о којој извештава „Фајненшел тајмс”, лане изгубиле просечно по девет килограма телесне тежине. Око 10 одсто беба је, према добротворној организацији „Каритас”, неухрањено.

Агенција за избеглице УН саопштила је и да је ове године већ 52.000 Венецуеланаца затражило азил у иностранству, наспрам 27.000 прошле године.