Opozicioni referendum protiv Madurovih izbora

Ideološko-socijalni rascep iz onog vremena je sličan današnjem. Levičar Maduro takođe se poziva na siromašne slojeve, koristi antiimperijalističku retoriku i tvrdi da mu SAD spremaju puč. Srednja klasa i bogati stalež, uz podršku Zapada, optužuju ga za gaženje građanskih sloboda i ekonomsku krizu koja najviše pogađa upravo siromašne.

Maduro, od kojeg je apsolutna većina na opozicionom referendumu zatražila povlačenje i pre nego što mu mandat istekne za dve godine, naizgled je ove vesti primio mirno.

„Ne gubite razum, smirite se”, poručio je opoziciji nakon što je izjašnjavanje u njenoj organizaciji odbacio kao „internu vežbu bez uticaja na vlast” i zakleo se da će njegova ustavotvorna skupština doneti mir državi koja je u sukobima na protestima od aprila već izgubila oko 95 života, dok je oko 1.500 Venecuelanaca povređeno.

Referendum opozicije je možda zbilja delovao više kao karneval nego državnički posao: uz glasnu muziku, zastave i usklike „Da, mi to možemo” – slogan koji je i Barak Obama koristio pred izbore – glasalo se na improvizovanim biračkim mestima u pozorištima, na sportskim terenima i u drugim javnim prostorima. U zemlji od 30 miliona stanovnika, na referendum je izašlo oko 7,2 miliona ljudi, uz očekivanih 98 procenata podrške predlozima opozicije da se, uz pomoć vojske, zaštiti ustav i prirede prevremeni predsednički izbori.

Taj odziv je blizu onih 7,3 miliona glasova koje je opozicija dobila na predsedničkim izborima 2013, na kojima je Maduro tesno pobedio. Dve godine kasnije, 7,7 miliona glasova su opozicione stranke osvojile na parlamentarnim izborima, glatko nadvladavši protivnike iz vlasti.

Mada se na prvi pogled može učiniti da je opozicija, uprkos radikalizaciji uličnih protesta i medijske kampanje protiv vlasti, uspela da privuče samo svoje stare pristalice, Maduro nema razloga da zaista ostane miran. Za ovo glasanje se znalo da nema formalnu težinu i konkretne posledice, što je, uz navodne pritiske vlasti na radnike u javnim preduzećima da ostanu kod kuće, moglo samo odvratiti ljude od učešća u njemu. Opozicija je ipak uspela da za dve nedelje organizacije, na 12.000 biračkih mesta manje nego na izborima 2015, izvede gotovo onoliko ljudi koliko je i dosad stajalo uz nju. Na pravim izborima bi danas, ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja koje prenose zapadni mediji, daleko iza sebe ostavila Madura, kojeg navodno podržava ne više od dvadesetak odsto Venecuelanaca.

No, mada je zimus na neodređeno vreme odložila lokalne i regionalne izbore, što je pripisano njenom oslabljenom rejtingu, vlast sada ne odustaje od izbora koje je sazvala za ustavotvornu skupštinu. Polovinu njenih članova bi, prema ranijim najavama, trebalo sama da odredi. Skupština bi preuzela ovlašćenja Kongresa, zakonodavnog tela u kojem opozicija sada ima većinu. Tim planom, koji je bio i neposredan povod za izbijanje uličnih nemira, Maduro je odgovorio na pokušaj Kongresa da proglasi kako on krši ustav na način kojim je praktično abdicirao. Nakon toga je predsednik pokušao da uzme većinu ovlašćenja Kongresu, ali je to sprečio Vrhovni sud.

Kriza je eskalirala kada je policijski pilot Oskar Peres krajem juna iz helikoptera bacio bombe na dve državne ustanove, pozivajući na promenu vlasti. Opozicija je optužila Madura da je sve inscenirao kako bi dobio izgovor za agresivnu policijsku taktiku prema svim protivnicima vlasti. Peres još nije uhvaćen a, javlja Rojters, pojavio se u četvrtak među građanima na bdenju za nastradale u protestima, koje je sazvala opozicija, i zatražio nastavak demonstracija uz prestanak prolivanja krvi.

Venecuelu, uz političku, potresa i ekonomska kriza, pogoršana padom cene nafte, od koje zavisi državni budžet. Nestašice hrane i lekova su postale trajno stanje. Tri četvrtine građana su, prema studiji o kojoj izveštava „Fajnenšel tajms”, lane izgubile prosečno po devet kilograma telesne težine. Oko 10 odsto beba je, prema dobrotvornoj organizaciji „Karitas”, neuhranjeno.

Agencija za izbeglice UN saopštila je i da je ove godine već 52.000 Venecuelanaca zatražilo azil u inostranstvu, naspram 27.000 prošle godine.