Трамп, невољени председник

Бројни медији пишу да је ово најгори рејтинг америчког председника откако постоје мерења, што значи у последњих седамдесет година. Други извори наводе да је одијум јавности  према Трампу ипак мањи од одијума према Ричарду Никсону на врхунцу афере „Вотергејт” или према Џимију Картеру за време енергетске и кризе са таоцима у Техерану. Резултати свакако спадају у најслабије икад забележене, при чему су се симпатије према актуелном шефу државе од априла до данас истопиле за шест одсто.

Слика је знатно другачија када се посматрају само гласачи Републиканске странке јер 82 одсто њих и даље подржава актуелног председника. Трећина конзервативних гласача верује да је Русија покушала да утиче на новембарске изборе, што је могућност у коју верује осам од десет бирача Демократске странке. Око 60 одсто популације оцењује да се председников син понео недолично када се за време кампање сусрео са руском адвокатицом надајући се компромитујућим информацијама о Хилари Клинтон.

Већина испитаника противи се намери Беле куће да измени „Обамакер” и скоро половина њих сматра да је значај Америке као светског лидера опао откако је формирана нова влада, што су неки од разлога Трампове непопуларности. Ипак, истраживање је показало да у очима анкетираних Трамп ужива и неколико предности – економија је јака, а Демократска странка неспособна да осмисли програм изузев критиковања шефа државе.

Осим са рејтингом, председник има проблем и са одабиром људи за најважнија места у администрацији. Према рачуници „Њујорк тајмса”, Трамп је попунио 36 одсто позиција за разлику од његовог претходника који је за исто време на власти попунио 78 одсто главних места у влади. Обамин наследник није именовао помоћнике државног секретара, бројне тужиоце, функционере на нижим позицијама од министарских и шефове агенција, што надахњује новинске наслове у стилу: „Како влада стиже да било шта уради с обзиром на то да за њу нико не ради?” Блумберг примећује да део кривице лежи на Демократској странци која често спречава или одлаже именовања у Сенату, али и да Трамп не успева да попуни чак ни места за која нису потребни гласови сенатора. Улогу игра и то што се председник, који није престонички инсајдер, окружио рођацима и оданим сарадницима који такође не познају Вашингтон, одрекавши се искусних политичара који би му сада били од помоћи. До сваког новог имена се дуго и споро долази између осталог и због тога што је шефу Беле куће оданост важнија од било које друге особине, укључујући познавање материје, и што је прецртао бројне конзервативне стручњаке који су га критиковали. Многи експерти блиски владајућој странци, који би обично прихватили да раде за републиканског председника, држе се подаље, плашећи се сарадње са неконвенционалним шефом администрације погођене скандалима.