Tramp, nevoljeni predsednik

Brojni mediji pišu da je ovo najgori rejting američkog predsednika otkako postoje merenja, što znači u poslednjih sedamdeset godina. Drugi izvori navode da je odijum javnosti  prema Trampu ipak manji od odijuma prema Ričardu Niksonu na vrhuncu afere „Votergejt” ili prema Džimiju Karteru za vreme energetske i krize sa taocima u Teheranu. Rezultati svakako spadaju u najslabije ikad zabeležene, pri čemu su se simpatije prema aktuelnom šefu države od aprila do danas istopile za šest odsto.

Slika je znatno drugačija kada se posmatraju samo glasači Republikanske stranke jer 82 odsto njih i dalje podržava aktuelnog predsednika. Trećina konzervativnih glasača veruje da je Rusija pokušala da utiče na novembarske izbore, što je mogućnost u koju veruje osam od deset birača Demokratske stranke. Oko 60 odsto populacije ocenjuje da se predsednikov sin poneo nedolično kada se za vreme kampanje susreo sa ruskom advokaticom nadajući se kompromitujućim informacijama o Hilari Klinton.

Većina ispitanika protivi se nameri Bele kuće da izmeni „Obamaker” i skoro polovina njih smatra da je značaj Amerike kao svetskog lidera opao otkako je formirana nova vlada, što su neki od razloga Trampove nepopularnosti. Ipak, istraživanje je pokazalo da u očima anketiranih Tramp uživa i nekoliko prednosti – ekonomija je jaka, a Demokratska stranka nesposobna da osmisli program izuzev kritikovanja šefa države.

Osim sa rejtingom, predsednik ima problem i sa odabirom ljudi za najvažnija mesta u administraciji. Prema računici „Njujork tajmsa”, Tramp je popunio 36 odsto pozicija za razliku od njegovog prethodnika koji je za isto vreme na vlasti popunio 78 odsto glavnih mesta u vladi. Obamin naslednik nije imenovao pomoćnike državnog sekretara, brojne tužioce, funkcionere na nižim pozicijama od ministarskih i šefove agencija, što nadahnjuje novinske naslove u stilu: „Kako vlada stiže da bilo šta uradi s obzirom na to da za nju niko ne radi?” Blumberg primećuje da deo krivice leži na Demokratskoj stranci koja često sprečava ili odlaže imenovanja u Senatu, ali i da Tramp ne uspeva da popuni čak ni mesta za koja nisu potrebni glasovi senatora. Ulogu igra i to što se predsednik, koji nije prestonički insajder, okružio rođacima i odanim saradnicima koji takođe ne poznaju Vašington, odrekavši se iskusnih političara koji bi mu sada bili od pomoći. Do svakog novog imena se dugo i sporo dolazi između ostalog i zbog toga što je šefu Bele kuće odanost važnija od bilo koje druge osobine, uključujući poznavanje materije, i što je precrtao brojne konzervativne stručnjake koji su ga kritikovali. Mnogi eksperti bliski vladajućoj stranci, koji bi obično prihvatili da rade za republikanskog predsednika, drže se podalje, plašeći se saradnje sa nekonvencionalnim šefom administracije pogođene skandalima.