Добар европски пазар у Трсту

Иако проширење ЕУ није „иза угла”, каже италијански премијер, ЕУ, уколико заборави на регион, ризикује јачање утицаја Русије и других глобалних сила на Балкану.

Трећи самит у оквиру Берлинског процеса, у италијанској луци на северу Јадрана, која је некада народима и народностима социјалистичке Југе била први прозор у благодати потрошачког друштва, донео је конкретне резултате. Сви у региону, изузев Босне и Херцеговине, потписали су уговор о транспортној заједници. Договорено је да се формира заједнички економски простор (МАП) чији је циљ боље повезивање инфраструктуре, економије и људи у региону у којем живи 20 милиона људи.

Нема сумње да је у Трсту предност дата економији у односу на евроинтеграције региона. Од пројеката које Брисел финансира у региону, како каже Јоханес Хан, имаће корист и 6.000 компанија из ЕУ које послују на западном Балкану. Зато није чудо што су Италијани издејствовали да Трст буде стално седиште Коморског инвестиционог форума региона. Министар спољних послова Анђело Алфано, како преноси „Пиколо”, не крије да је за Италију због близине веома важно западнобалканско тржиште. Само обим трговинске размене Италије и држава региона износи 7,5 милијарди евра. Италија у пет држава Балкана и Косово извози робу вредну четири милијарде евра.

Иако није прошла идеја о формирању царинске уније на Балкану коју је Александар Вучић заговарао још у марту на припремном састанку у Сарајеву, немачки „Велт” пише како су у Трсту ударени темељи „новојугославије”, у којој ће доминирати Србија. Немачки конзервативни дневник сматра да ЕУ није у стању да прими нове чланице и да због тога од пола туцета балканских држава које желе да постану њене чланице покушава да направи царинску унију како би преко ње остварила свој утицај.

Нема сумње да је самит у Трсту био важан и успешан догађај који је потврдио перспективу интеграције западног Балкана у ЕУ. Ипак, многи сумњају да је јачање регионалне повезаности кроз Берлински процес, у тренутку када се ЕУ суочава с унутрашњим тектонским потресима, практично замена за евроинтеграције. Није чудо што је председник Александар Вучић управо ових дана гласно потенцирао да од ЕУ добије макар оквирни рок за чланство, да грађани Србије знају на шта могу да рачунају. Стајање у европској чекаоници најмање се исплати Србији и Црној Гори, државама које су кроз отварање поглавља највише одмакле на европском путу од свих држава.

Министар спољних послова Ивица Дачић сматра да кроз Берлински процес, заједничке пројекте, Србија и земље у окружењу могу брже до Европске уније. Он је, гостујући на РТС, рекао да је Србија једна од земаља које се не плаше регионализације и да покушава да артикулише своје интересе у региону. „Регионализација није замена за ЕУ, већ треба само да помогне да брже уђемо у ЕУ. Због тога смо посебно захвални Немачкој”, рекао је министар. Дачић је додао да је право време за питање „када ће Србија у ЕУ”, које је председник Александар Вучић поставио бриселским званичницима, јер се сада прави буџет за период од 2020. до 2027. године.

Флоријан Бибер, стручњак за Балкан с Универзитета у Грацу, за „Политику” каже да Берлински процес није замена интеграције у ЕУ. Како каже, то је само напор да се у процес приближавања унији унесе још динамичности и регионалне сарадње, с обзиром на то да су евроинтеграције спорије него што су биле раније. Зато он сматра да Берлински процес може да помогне државама региона на путу ЕУ, како што је то било урађено пре 10 година преко Пакта за стабилност југоисточне Европе, који је у међувремену изгубио своју динамику.

Бибер истиче да би Србији, чак и када би данас потписала споразум о придруживању ЕУ, било потребно око две године да постане чланица, све док тај споразум не ратификују парламенти земаља Европске уније. „У региону има још доста билатералних проблема и зато је регионална сарадња битна. Међутим, у региону постоји и недостатак функционалне демократије и владавине права. Берлинска иницијатива не може да реши тај проблем, већ процес евоинтеграција којем је потребна нова динамика”, објаснио је Флоријан Бибер у разговору за „Дојче веле”.

Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност, која је у Трсту учествовала на скупу који је окупио цивилни сектор региона, за Радио Београд је рекла да Берлински процес ни у ком случају није градитељски пројекат преко којег би настала нека нова Југославија. „За мене је то политички процес који шаље јасну поруку земљама западног Балкана: уколико сами покажете спремност да будете део европске породице, ми ћемо вам у томе помоћи”, истиче Соња Лихт.

Упркос резолутном ставу Жан-Клода Јункера да до 2020. нема проширења, председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић је оптимиста и сматра да у ЕУ сазрева свест да се Балкану мора помоћи. Она подсећа на став немачког шефа дипломатије Зигмара Габријела који је јасно поручио да више нема времена за замор проширења ЕУ. Уколико се на западном Балкану у наредне три-четири године не направи неки значајнији помак, процес евроинтеграција ће каскати деценију. „Зато је самит у Трсту у оквиру Берлинског процеса додатни импулс који показује да ЕУ држи пажњу на западном Балкану. Преко регионалне сарадње која се потенцира, балканске државе се приближавају ЕУ”, каже за „Политику” Јоксимовићева.