Dobar evropski pazar u Trstu

Iako proširenje EU nije „iza ugla”, kaže italijanski premijer, EU, ukoliko zaboravi na region, rizikuje jačanje uticaja Rusije i drugih globalnih sila na Balkanu.

Treći samit u okviru Berlinskog procesa, u italijanskoj luci na severu Jadrana, koja je nekada narodima i narodnostima socijalističke Juge bila prvi prozor u blagodati potrošačkog društva, doneo je konkretne rezultate. Svi u regionu, izuzev Bosne i Hercegovine, potpisali su ugovor o transportnoj zajednici. Dogovoreno je da se formira zajednički ekonomski prostor (MAP) čiji je cilj bolje povezivanje infrastrukture, ekonomije i ljudi u regionu u kojem živi 20 miliona ljudi.

Nema sumnje da je u Trstu prednost data ekonomiji u odnosu na evrointegracije regiona. Od projekata koje Brisel finansira u regionu, kako kaže Johanes Han, imaće korist i 6.000 kompanija iz EU koje posluju na zapadnom Balkanu. Zato nije čudo što su Italijani izdejstvovali da Trst bude stalno sedište Komorskog investicionog foruma regiona. Ministar spoljnih poslova Anđelo Alfano, kako prenosi „Pikolo”, ne krije da je za Italiju zbog blizine veoma važno zapadnobalkansko tržište. Samo obim trgovinske razmene Italije i država regiona iznosi 7,5 milijardi evra. Italija u pet država Balkana i Kosovo izvozi robu vrednu četiri milijarde evra.

Iako nije prošla ideja o formiranju carinske unije na Balkanu koju je Aleksandar Vučić zagovarao još u martu na pripremnom sastanku u Sarajevu, nemački „Velt” piše kako su u Trstu udareni temelji „novojugoslavije”, u kojoj će dominirati Srbija. Nemački konzervativni dnevnik smatra da EU nije u stanju da primi nove članice i da zbog toga od pola tuceta balkanskih država koje žele da postanu njene članice pokušava da napravi carinsku uniju kako bi preko nje ostvarila svoj uticaj.

Nema sumnje da je samit u Trstu bio važan i uspešan događaj koji je potvrdio perspektivu integracije zapadnog Balkana u EU. Ipak, mnogi sumnjaju da je jačanje regionalne povezanosti kroz Berlinski proces, u trenutku kada se EU suočava s unutrašnjim tektonskim potresima, praktično zamena za evrointegracije. Nije čudo što je predsednik Aleksandar Vučić upravo ovih dana glasno potencirao da od EU dobije makar okvirni rok za članstvo, da građani Srbije znaju na šta mogu da računaju. Stajanje u evropskoj čekaonici najmanje se isplati Srbiji i Crnoj Gori, državama koje su kroz otvaranje poglavlja najviše odmakle na evropskom putu od svih država.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić smatra da kroz Berlinski proces, zajedničke projekte, Srbija i zemlje u okruženju mogu brže do Evropske unije. On je, gostujući na RTS, rekao da je Srbija jedna od zemalja koje se ne plaše regionalizacije i da pokušava da artikuliše svoje interese u regionu. „Regionalizacija nije zamena za EU, već treba samo da pomogne da brže uđemo u EU. Zbog toga smo posebno zahvalni Nemačkoj”, rekao je ministar. Dačić je dodao da je pravo vreme za pitanje „kada će Srbija u EU”, koje je predsednik Aleksandar Vučić postavio briselskim zvaničnicima, jer se sada pravi budžet za period od 2020. do 2027. godine.

Florijan Biber, stručnjak za Balkan s Univerziteta u Gracu, za „Politiku” kaže da Berlinski proces nije zamena integracije u EU. Kako kaže, to je samo napor da se u proces približavanja uniji unese još dinamičnosti i regionalne saradnje, s obzirom na to da su evrointegracije sporije nego što su bile ranije. Zato on smatra da Berlinski proces može da pomogne državama regiona na putu EU, kako što je to bilo urađeno pre 10 godina preko Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koji je u međuvremenu izgubio svoju dinamiku.

Biber ističe da bi Srbiji, čak i kada bi danas potpisala sporazum o pridruživanju EU, bilo potrebno oko dve godine da postane članica, sve dok taj sporazum ne ratifikuju parlamenti zemalja Evropske unije. „U regionu ima još dosta bilateralnih problema i zato je regionalna saradnja bitna. Međutim, u regionu postoji i nedostatak funkcionalne demokratije i vladavine prava. Berlinska inicijativa ne može da reši taj problem, već proces evointegracija kojem je potrebna nova dinamika”, objasnio je Florijan Biber u razgovoru za „Dojče vele”.

Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, koja je u Trstu učestvovala na skupu koji je okupio civilni sektor regiona, za Radio Beograd je rekla da Berlinski proces ni u kom slučaju nije graditeljski projekat preko kojeg bi nastala neka nova Jugoslavija. „Za mene je to politički proces koji šalje jasnu poruku zemljama zapadnog Balkana: ukoliko sami pokažete spremnost da budete deo evropske porodice, mi ćemo vam u tome pomoći”, ističe Sonja Liht.

Uprkos rezolutnom stavu Žan-Kloda Junkera da do 2020. nema proširenja, predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je optimista i smatra da u EU sazreva svest da se Balkanu mora pomoći. Ona podseća na stav nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabrijela koji je jasno poručio da više nema vremena za zamor proširenja EU. Ukoliko se na zapadnom Balkanu u naredne tri-četiri godine ne napravi neki značajniji pomak, proces evrointegracija će kaskati deceniju. „Zato je samit u Trstu u okviru Berlinskog procesa dodatni impuls koji pokazuje da EU drži pažnju na zapadnom Balkanu. Preko regionalne saradnje koja se potencira, balkanske države se približavaju EU”, kaže za „Politiku” Joksimovićeva.