На Тибету припреман устанак

Тибетанске сецесионистичке организације у емиграцији, које су имале своја упоришта у подземној обавештајној мрежи на Тибету, требало је да по разрађеном плану и упутствима далај-ламе, а уз политичку подршку са стране, 17. марта претворе немире на крову света у масовни устанак Тибетанаца и тако изазову општу кризу у Кини пред Олимпијаду, али је покушај осујећен енергичном акцијом кинеске полиције – саопштило је Министарство јавне безбедности у Пекингу.

Немири на Тибету, који су почели 10. марта, а досегли врхунац четири дана касније, нису били „ни изоловани, ни случајни”, него добро планирани од стране „Устаничког покрета тибетанског народа”, досад непомињане сепаратистичке организације емиграната са Тибета, која је у новембру прошле године основана у САД уједињењем пет-шест емигрантских асоцијација под надзором далај-ламе – тврди Ву Хепинг, представник за штампу Министарства јавне безбедности Кине. Пре тога, на скупу ових организација у Бриселу, био је сачињен стратешки план за саботирање Олимпијаде у Пекингу.

Он је објаснио, позивајући се на изјаве неидентификованих изгредника које је полиција ухапсила у току гушења протеста, да има „довољно доказа” који потврђују како кључну улогу далај-ламе „у планирању, организовању и подстицању немира” тако и постојање плана за субверзивне акције „ескадрона смрти”, састављених од терориста самоубица, за време Олимпијаде у Пекингу. Полиција је открила да су монаси у неким ламаистичким манастирима на Тибету имали знатне залихе оружја и муниције и досад је запленила 176 пушака, преко 3,5 тоне експлозива и 19.000 штапова динамита. Главнина оружја и муниције илегално је донесена из Индије, где живи велика заједница избеглица.

Такође је саопштено да су ухапшене кључне личности које су, по упутствима из далај-ламиног штаба, руководиле тајном обавештајном мрежом на Тибету. Један ухапшени монах је признао у истрази да је за ту мрежу врбовао дванаест људи и да је у комуницирању преко Интернета и у програму Гласа Америке на тибетанском коришћен шифровани језик. Далај-лама је био „ујак”, забрањена застава Тибета „сукња”, а учесници „Марша на Тибет”, који је за „дан устанка”, 17. март, требало да стигну у Ласу, називани су „гостима”. Свету су упућене пароле: „Тибет и Кина су две различите земље” и „Кина није достојна да буде домаћин Олимпијаде док не реши проблем Тибета”.

Организатор немира

Први пут је откривено да групације које се залажу за независност Тибета, иначе јавно посвећене далај-ламином учењу о ненасилној борби, не зазиру од самоубилачких акција какве примењују исламски терористи. „Према нашем сазнању, следећи план снага које се залажу за независност Тибета јесте да организују насилне нападе – истиче представник Министарства јавне безбедности. – Они тврде да их од тога неће одвратити ни крвопролиће ни жртве.”

Досад је било познато да једино „Тибетански омладински конгрес”, основан прошле године међу избеглицама у Индији, одбија ненасилне методе борбе и да се залаже, у великој мери и под утицајем разних милитантних покрета у муслиманском свету, чак за оружане герилске акције против власти на Тибету. У пракси, међутим, таквих акција није било.

„Устанички покрет тибетанског народа” – који је сада идентификован као инспиратор и организатор немира, по налогу далај-ламе, упорно понављају Кинези, да се не би можда стекао утисак да Пекинг за то посредно окривљује и неке водеће западне силе, у првом реду САД – сачињавају, уз већ поменути „Тибетански омладински конгрес”, још „Студенти за слободан Тибет”, „Национална демократска партија Тибета”, „Тибетанска организација писаца”, „Међународна мрежа за подршку Тибету” и „Удружење жена Тибета”.

Руководство покрета, тесно повезано са „владом у егзилу” далај-ламе, проценило је да му се „указала последња шанса” да се управо сада огласи са захтевима за самосталност Тибета. Свој стратешки план је повезало са Олимпијадом, јер је Кина због ње у жижи светске јавности. Полазило се и од тога да ће „Амнести интернешенел” инсистирати да Кина, управо због Олимпијаде, покаже виши степен уважавања људских права, посебно на Тибету. Главни је захтев покрета, како стоји у декларацијама из новембра прошле и јануара ове године, да се „далај-лами дозволи повратак на Тибет и да Кинези оду с Тибета, пошто пре тога ослободе политичке затворенике”.

Акциони план

Иначе, акциони план сепаратиста – према налазима кинеске полиције након гушења демонстрација – предвиђао је почетак немира за 10. мај, на годишњицу побуне на Тибету 1959. То је у инструкцијама организатора требало да буде „велика прекретница у историји борбе Тибета за слободу”. После немира, из дана у дан све разорнијих – да би и кинеска полиција морала да буде све суровија – требало је да букне устанак. Много шта је ишло по плану, осим самог устанка. Кинеска полиција и војска су брже, већ 14. марта, угушиле немире него што су организатори то предвиђали – произилази из објашњења Министарства јавне безбедности.

„Влада” далај-ламе је демантовала оптужбе из Пекинга. Бела кућа је узела у одбрану далај-ламу као „човека мира”, уверена да се он једино залаже за успостављање мирољубивог дијалога са Пекингом. Кинеска штампа тврди да је тибетански духовни поглавар „политичар, а не монах” и да је „ђаво са људским ликом и срцем звери”. „Амнести интернешенел” оптужује Кину да је Олимпијаду узела као повод за додатне репресије. А Њу Делхи упозорава: далај-лами ће се и даље указивати гостопримство, „али се неће допустити никакве политичке акције које би могле нанети штету односима између Индије и Кине”.

Ако су Кинези пренагласили опасност од устанка, учинили су то да сличне покушаје омету на дужи рок.