Na Tibetu pripreman ustanak

Tibetanske secesionističke organizacije u emigraciji, koje su imale svoja uporišta u podzemnoj obaveštajnoj mreži na Tibetu, trebalo je da po razrađenom planu i uputstvima dalaj-lame, a uz političku podršku sa strane, 17. marta pretvore nemire na krovu sveta u masovni ustanak Tibetanaca i tako izazovu opštu krizu u Kini pred Olimpijadu, ali je pokušaj osujećen energičnom akcijom kineske policije – saopštilo je Ministarstvo javne bezbednosti u Pekingu.

Nemiri na Tibetu, koji su počeli 10. marta, a dosegli vrhunac četiri dana kasnije, nisu bili „ni izolovani, ni slučajni”, nego dobro planirani od strane „Ustaničkog pokreta tibetanskog naroda”, dosad nepominjane separatističke organizacije emigranata sa Tibeta, koja je u novembru prošle godine osnovana u SAD ujedinjenjem pet-šest emigrantskih asocijacija pod nadzorom dalaj-lame – tvrdi Vu Heping, predstavnik za štampu Ministarstva javne bezbednosti Kine. Pre toga, na skupu ovih organizacija u Briselu, bio je sačinjen strateški plan za sabotiranje Olimpijade u Pekingu.

On je objasnio, pozivajući se na izjave neidentifikovanih izgrednika koje je policija uhapsila u toku gušenja protesta, da ima „dovoljno dokaza” koji potvrđuju kako ključnu ulogu dalaj-lame „u planiranju, organizovanju i podsticanju nemira” tako i postojanje plana za subverzivne akcije „eskadrona smrti”, sastavljenih od terorista samoubica, za vreme Olimpijade u Pekingu. Policija je otkrila da su monasi u nekim lamaističkim manastirima na Tibetu imali znatne zalihe oružja i municije i dosad je zaplenila 176 pušaka, preko 3,5 tone eksploziva i 19.000 štapova dinamita. Glavnina oružja i municije ilegalno je donesena iz Indije, gde živi velika zajednica izbeglica.

Takođe je saopšteno da su uhapšene ključne ličnosti koje su, po uputstvima iz dalaj-laminog štaba, rukovodile tajnom obaveštajnom mrežom na Tibetu. Jedan uhapšeni monah je priznao u istrazi da je za tu mrežu vrbovao dvanaest ljudi i da je u komuniciranju preko Interneta i u programu Glasa Amerike na tibetanskom korišćen šifrovani jezik. Dalaj-lama je bio „ujak”, zabranjena zastava Tibeta „suknja”, a učesnici „Marša na Tibet”, koji je za „dan ustanka”, 17. mart, trebalo da stignu u Lasu, nazivani su „gostima”. Svetu su upućene parole: „Tibet i Kina su dve različite zemlje” i „Kina nije dostojna da bude domaćin Olimpijade dok ne reši problem Tibeta”.

Organizator nemira

Prvi put je otkriveno da grupacije koje se zalažu za nezavisnost Tibeta, inače javno posvećene dalaj-laminom učenju o nenasilnoj borbi, ne zaziru od samoubilačkih akcija kakve primenjuju islamski teroristi. „Prema našem saznanju, sledeći plan snaga koje se zalažu za nezavisnost Tibeta jeste da organizuju nasilne napade – ističe predstavnik Ministarstva javne bezbednosti. – Oni tvrde da ih od toga neće odvratiti ni krvoproliće ni žrtve.”

Dosad je bilo poznato da jedino „Tibetanski omladinski kongres”, osnovan prošle godine među izbeglicama u Indiji, odbija nenasilne metode borbe i da se zalaže, u velikoj meri i pod uticajem raznih militantnih pokreta u muslimanskom svetu, čak za oružane gerilske akcije protiv vlasti na Tibetu. U praksi, međutim, takvih akcija nije bilo.

„Ustanički pokret tibetanskog naroda” – koji je sada identifikovan kao inspirator i organizator nemira, po nalogu dalaj-lame, uporno ponavljaju Kinezi, da se ne bi možda stekao utisak da Peking za to posredno okrivljuje i neke vodeće zapadne sile, u prvom redu SAD – sačinjavaju, uz već pomenuti „Tibetanski omladinski kongres”, još „Studenti za slobodan Tibet”, „Nacionalna demokratska partija Tibeta”, „Tibetanska organizacija pisaca”, „Međunarodna mreža za podršku Tibetu” i „Udruženje žena Tibeta”.

Rukovodstvo pokreta, tesno povezano sa „vladom u egzilu” dalaj-lame, procenilo je da mu se „ukazala poslednja šansa” da se upravo sada oglasi sa zahtevima za samostalnost Tibeta. Svoj strateški plan je povezalo sa Olimpijadom, jer je Kina zbog nje u žiži svetske javnosti. Polazilo se i od toga da će „Amnesti internešenel” insistirati da Kina, upravo zbog Olimpijade, pokaže viši stepen uvažavanja ljudskih prava, posebno na Tibetu. Glavni je zahtev pokreta, kako stoji u deklaracijama iz novembra prošle i januara ove godine, da se „dalaj-lami dozvoli povratak na Tibet i da Kinezi odu s Tibeta, pošto pre toga oslobode političke zatvorenike”.

Akcioni plan

Inače, akcioni plan separatista – prema nalazima kineske policije nakon gušenja demonstracija – predviđao je početak nemira za 10. maj, na godišnjicu pobune na Tibetu 1959. To je u instrukcijama organizatora trebalo da bude „velika prekretnica u istoriji borbe Tibeta za slobodu”. Posle nemira, iz dana u dan sve razornijih – da bi i kineska policija morala da bude sve surovija – trebalo je da bukne ustanak. Mnogo šta je išlo po planu, osim samog ustanka. Kineska policija i vojska su brže, već 14. marta, ugušile nemire nego što su organizatori to predviđali – proizilazi iz objašnjenja Ministarstva javne bezbednosti.

„Vlada” dalaj-lame je demantovala optužbe iz Pekinga. Bela kuća je uzela u odbranu dalaj-lamu kao „čoveka mira”, uverena da se on jedino zalaže za uspostavljanje miroljubivog dijaloga sa Pekingom. Kineska štampa tvrdi da je tibetanski duhovni poglavar „političar, a ne monah” i da je „đavo sa ljudskim likom i srcem zveri”. „Amnesti internešenel” optužuje Kinu da je Olimpijadu uzela kao povod za dodatne represije. A Nju Delhi upozorava: dalaj-lami će se i dalje ukazivati gostoprimstvo, „ali se neće dopustiti nikakve političke akcije koje bi mogle naneti štetu odnosima između Indije i Kine”.

Ako su Kinezi prenaglasili opasnost od ustanka, učinili su to da slične pokušaje ometu na duži rok.