Кинеска армада на светским морима

Текући, силовити излазак кинеске армаде на светско море у оштром је отклону од вишедеценијске политике званичног Пекинга уобличене у моту: „taoguang yanghui” (буквално „побећи са светла, пронаћи тмину“).

Нови однос Пекинга према војно-политичкој карти света изложио је лане кинески шеф дипломатије Ванг Ји објављујући почетак изградње „логистичког центра” у Џибутију, у коме би, према званичним најавама, до 2026. године требало да буде стационирано 10.000 војника.

„Као и код других сила у успону, кинески прекоморски интереси расту. Данас више од 30.000 кинеских компанија послује широм света... Судбоносни интерес кинеске дипломатије јесте да негује своје растуће прекоморске интересе. Кина никада неће ићи експанзионистичким стазама традиционалних сила, нити ће спроводити хегемонистичку политику. Желимо да истражимо нове стазе на кинески начин, пратећи тренд времена, на добробит свих учесника”, истакао је Ји пред почетак опсежних војнограђевинских радова у луци Доралех у Џибутију, на само неколико километара од Кампа ле Морније, једине америчке копнене базе у Африци.

Колико крајем овог месеца, кинеска флотила придружиће се руској морнарици у здруженим вежбама надомак Калињинграда и Санкт Петербурга. „Заједничка руско-кинеска вежба има задатак да унапреди координацију дејстава две морнарице у заједничким одбрамбеним акцијама на мору”, пренео је дневник „Чајна дејли” позивајући се на изворе у кинеском министарству одбране. Обилазећи земаљску лопту, трочлана кинеска флотила ће на јесен продужити са увежбавањима могућих дејстава на Јапанском мору и код Охотска, саопштио је средином јула званични Пекинг.

И док је овај искорак кинеске армаде прецизиран у правцу запад–исток, пловидба непрецизираног броја морнара и маринаца ка Џибутију у овом тренутку је једносмерна.

Наиме, два брода кинеске морнарице „Ђинганшан” и „Донхаидо” испловила су средином јула пут луке Доралех у Џибутију, где би према неким најавама врло брзо тамо требало да се инсталира један батаљон Пекинга (са око 1.000 војника).

Колики је значај овог поморског покрета Пекинга, сведочи и чињеница да је два брода пут Африке лично испратио вицедамирал Шен Ђинлонг „прочитавши налог за изградњу базе у Џибутију уз подизање војних застава на јарболе одлазећих бродова”, пренела је државна агенција Синхуа.

Тако, на око пола квадратног километра територије Џибутија, Кина поставља свој први армијски радар у иностранству од повлачења из Северне Кореје 1958. године. Званични Пекинг избегава да сидриште у Џибутију назове „војном базом” и користи термин „логистичка подршка”, чије задатке поближе набраја агенција Синхуа.

Тако, поред базичних послова подршке, кинеска постаја у Џибутију биће ангажована за „војну сарадњу, заједничке вежбе, заштиту прекоморских интереса, евакуације у ванредним ситуацијама, као и у одржању безбедности на стратешким међународним пловним путевима”.

У међувремену, кинески провладин дневник „Глобал тајмс” на енглеском, мање је уздржан у опису будућег опуса рада постаје у Џибутију.

„Реч је свакако о првој прекоморској бази Народноослободилачке армије Кине. Наше трупе ће тамо бити стациониране. Није то постаја за трговачки утовар-истовар... Та база подржаваће даље искораке кинеске морнарице, а то много значи за дејства у хуманитарним мисијама и борби против пирата. Није ту реч о жељи да се контролише свет”, објашњава „Глобал тајмс”.

Западни свет – са утврђеним базама САД, Француске, Јапана у Џибутију (и пролазним сидрењем бродовља ЕУ, Саудијске Арабије, Турске, Русије...) – већ неко време свестан је новог глобалног самопоуздања Кине, које сада добија и јасан морнарички формат.

„Отварањем прве прекоморске базе у Џибутију, Кина шаље непогрешиву поруку да се њена улога у свету мења. За Средњи исток и Африку, кинеска база у Џибутију имаће моменталне последице. Дубља порука је да се Кина више неће претварати да је окренута себи и при том сила само у Азији”, оцењује међународни геополитички магазин „Дипломат”.

Званични Пекинг инсистира да од почетка века има све тешњу сарадњу са Африком, где данас живи и ради око милион Кинеза, док је преко 2.500 њених војника активно укључено у мировне мисије УН, те ће стога „логистичка постаја” у Џибутију имати вишеструки значај.

Глобални географи, који прате нововековни излазак Кине на светску сцену, сидриште у Џибутију повезују са великим трговачким улагањима Пекинга у стратешке луке у Мјанмару, Бангладешу, Шри Ланки, Пакистану.... „Логистичка база” у Џибутију и не мора бити једина нововековна прекоморска лука Пекинга, успут спомињу и поједини кинески продржавни медији.