Kineska armada na svetskim morima

Tekući, siloviti izlazak kineske armade na svetsko more u oštrom je otklonu od višedecenijske politike zvaničnog Pekinga uobličene u motu: „taoguang yanghui” (bukvalno „pobeći sa svetla, pronaći tminu“).

Novi odnos Pekinga prema vojno-političkoj karti sveta izložio je lane kineski šef diplomatije Vang Ji objavljujući početak izgradnje „logističkog centra” u Džibutiju, u kome bi, prema zvaničnim najavama, do 2026. godine trebalo da bude stacionirano 10.000 vojnika.

„Kao i kod drugih sila u usponu, kineski prekomorski interesi rastu. Danas više od 30.000 kineskih kompanija posluje širom sveta... Sudbonosni interes kineske diplomatije jeste da neguje svoje rastuće prekomorske interese. Kina nikada neće ići ekspanzionističkim stazama tradicionalnih sila, niti će sprovoditi hegemonističku politiku. Želimo da istražimo nove staze na kineski način, prateći trend vremena, na dobrobit svih učesnika”, istakao je Ji pred početak opsežnih vojnograđevinskih radova u luci Doraleh u Džibutiju, na samo nekoliko kilometara od Kampa le Mornije, jedine američke kopnene baze u Africi.

Koliko krajem ovog meseca, kineska flotila pridružiće se ruskoj mornarici u združenim vežbama nadomak Kalinjingrada i Sankt Peterburga. „Zajednička rusko-kineska vežba ima zadatak da unapredi koordinaciju dejstava dve mornarice u zajedničkim odbrambenim akcijama na moru”, preneo je dnevnik „Čajna dejli” pozivajući se na izvore u kineskom ministarstvu odbrane. Obilazeći zemaljsku loptu, tročlana kineska flotila će na jesen produžiti sa uvežbavanjima mogućih dejstava na Japanskom moru i kod Ohotska, saopštio je sredinom jula zvanični Peking.

I dok je ovaj iskorak kineske armade preciziran u pravcu zapad–istok, plovidba nepreciziranog broja mornara i marinaca ka Džibutiju u ovom trenutku je jednosmerna.

Naime, dva broda kineske mornarice „Đinganšan” i „Donhaido” isplovila su sredinom jula put luke Doraleh u Džibutiju, gde bi prema nekim najavama vrlo brzo tamo trebalo da se instalira jedan bataljon Pekinga (sa oko 1.000 vojnika).

Koliki je značaj ovog pomorskog pokreta Pekinga, svedoči i činjenica da je dva broda put Afrike lično ispratio vicedamiral Šen Đinlong „pročitavši nalog za izgradnju baze u Džibutiju uz podizanje vojnih zastava na jarbole odlazećih brodova”, prenela je državna agencija Sinhua.

Tako, na oko pola kvadratnog kilometra teritorije Džibutija, Kina postavlja svoj prvi armijski radar u inostranstvu od povlačenja iz Severne Koreje 1958. godine. Zvanični Peking izbegava da sidrište u Džibutiju nazove „vojnom bazom” i koristi termin „logistička podrška”, čije zadatke pobliže nabraja agencija Sinhua.

Tako, pored bazičnih poslova podrške, kineska postaja u Džibutiju biće angažovana za „vojnu saradnju, zajedničke vežbe, zaštitu prekomorskih interesa, evakuacije u vanrednim situacijama, kao i u održanju bezbednosti na strateškim međunarodnim plovnim putevima”.

U međuvremenu, kineski provladin dnevnik „Global tajms” na engleskom, manje je uzdržan u opisu budućeg opusa rada postaje u Džibutiju.

„Reč je svakako o prvoj prekomorskoj bazi Narodnooslobodilačke armije Kine. Naše trupe će tamo biti stacionirane. Nije to postaja za trgovački utovar-istovar... Ta baza podržavaće dalje iskorake kineske mornarice, a to mnogo znači za dejstva u humanitarnim misijama i borbi protiv pirata. Nije tu reč o želji da se kontroliše svet”, objašnjava „Global tajms”.

Zapadni svet – sa utvrđenim bazama SAD, Francuske, Japana u Džibutiju (i prolaznim sidrenjem brodovlja EU, Saudijske Arabije, Turske, Rusije...) – već neko vreme svestan je novog globalnog samopouzdanja Kine, koje sada dobija i jasan mornarički format.

„Otvaranjem prve prekomorske baze u Džibutiju, Kina šalje nepogrešivu poruku da se njena uloga u svetu menja. Za Srednji istok i Afriku, kineska baza u Džibutiju imaće momentalne posledice. Dublja poruka je da se Kina više neće pretvarati da je okrenuta sebi i pri tom sila samo u Aziji”, ocenjuje međunarodni geopolitički magazin „Diplomat”.

Zvanični Peking insistira da od početka veka ima sve tešnju saradnju sa Afrikom, gde danas živi i radi oko milion Kineza, dok je preko 2.500 njenih vojnika aktivno uključeno u mirovne misije UN, te će stoga „logistička postaja” u Džibutiju imati višestruki značaj.

Globalni geografi, koji prate novovekovni izlazak Kine na svetsku scenu, sidrište u Džibutiju povezuju sa velikim trgovačkim ulaganjima Pekinga u strateške luke u Mjanmaru, Bangladešu, Šri Lanki, Pakistanu.... „Logistička baza” u Džibutiju i ne mora biti jedina novovekovna prekomorska luka Pekinga, usput spominju i pojedini kineski prodržavni mediji.