Недовољно текстова о старима

– Про­чи­та­но је 14.199 тек­сто­ва из днев­них но­ви­на „По­ли­ти­ка”, „Ве­чер­ње но­во­сти”, „Да­нас”, „Блиц” и „Ку­рир”. О ста­ри­ји­ма је об­ја­вље­но са­мо 596 тек­сто­ва, а од то­га је че­твр­ти­на те­ма би­ла по­све­ће­на љу­ди­ма из­над 65 ко­ји ни­су из Ср­би­је. „По­ли­ти­ка” је нај­ви­ше пи­са­ла о ста­ри­јим осо­ба­ма (34 од­сто). При­ме­ће­но је да су у ви­зу­ел­ном пред­ста­вља­њу же­не у го­ди­на­ма мар­ги­на­ли­зо­ва­не у од­но­су на ста­ри­је му­шкар­це, јер су се на 44,5 од­сто фо­то­гра­фи­ја пред­ста­вља­ли ста­ри­ји му­шкар­ци са­ми, а тек у 8,6 од­сто тек­сто­ва да­ме. Тек­сто­ви су углав­ном би­ли сред­ње ве­ли­чи­не, ма­ло их се на­ла­зи­ло на на­слов­ној стра­ни. О те­ма­ма о ко­ји­ма би и ста­ри и оп­шта јав­ност тре­ба­ло да се бо­ље и де­таљ­ни­је упо­зна­ју, као што су пен­зи­је, здра­вље, со­ци­јал­на угро­же­ност, си­ро­ма­штво, пра­ва ста­ри­јих осо­ба, ху­ма­ни­тар­не ак­ци­је, дру­штве­ни ан­га­жман, из­ве­шта­ва­ло се ве­о­ма ма­ло и спо­ра­дич­но – на­бра­ја проф. др На­та­ша Си­ме­у­но­вић Ба­јић са Фа­кул­те­та за кул­ту­ру и ме­ди­је Уни­вер­зи­те­та „Џон Не­збит”. 

У збор­ни­ку се на­по­ми­ње и да ста­ри­ји љу­ди ви­ше не­ма­ју са­мо уло­гу пре­но­сни­ка тра­ди­ци­је већ се ста­рост озна­ча­ва као не­про­дук­тив­на у тр­жи­шном дру­штву, а они сти­чу осе­ћај да су не­што скри­ви­ли. 

– То ни­је са­мо про­блем Ср­би­је. И Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја је из­дво­ји­ла 12 пред­ра­су­да ко­је по­сто­је о ста­ри­ма у све­ту, из­ме­ђу оста­лог, да ни­су кре­а­тив­ни и зна­чај­ни за дру­штво. На­шим ис­тра­жи­ва­њем же­ле­ли смо да по­ка­же­мо да ова гру­па гра­ђа­на не тре­ба се­бе да до­жи­вља­ва она­ко ка­ко им то ме­ди­ји су­ге­ри­шу. Јер, у су­прот­ном, мо­гу­ће су три ре­ак­ци­је: че­сто се по­и­сто­ве­ћу­ју са сли­ком да су не­моћ­ни, мо­гу да стек­ну осе­ћај кри­ви­це јер су на те­ре­ту у дру­штву и, тре­ће, не уче­ству­ју у ак­тив­но­сти­ма у ко­ји­ма би мо­гли, јер се ства­ра сли­ка да то њи­ма не при­ли­чи – на­бра­ја проф. др Љи­ља­на Ма­нић. 

Да ли он­да ста­ри­ји уоп­ште мо­гу да се на­да­ју бо­љит­ку и бо­љем трет­ма­ну у ме­ди­ји­ма и дру­штву? 

– Ка­да би се ова­ква ис­тра­жи­ва­ња стал­но спро­во­ди­ла, ре­зул­та­ти ре­дов­но при­ка­зи­ва­ли у ме­ди­ји­ма, сва­ка­ко да би би­ло по­ма­ка на­бо­ље. На­жа­лост, ова­кве ана­ли­зе се ра­де спо­ра­дич­но, не­ма за­сно­ва­них по­ли­ти­ка ни­ти стра­те­ги­је у зе­мљи ко­ја би мо­гла да се спро­ве­де у де­ло. Ти­ме би по­ло­жај ста­ри­јих био сва­ка­ко бо­љи – сма­тра проф. др Си­ме­у­но­вић Ба­јић.