Nedovoljno tekstova o starima

– Pro­či­ta­no je 14.199 tek­sto­va iz dnev­nih no­vi­na „Po­li­ti­ka”, „Ve­čer­nje no­vo­sti”, „Da­nas”, „Blic” i „Ku­rir”. O sta­ri­ji­ma je ob­ja­vlje­no sa­mo 596 tek­sto­va, a od to­ga je če­tvr­ti­na te­ma bi­la po­sve­će­na lju­di­ma iz­nad 65 ko­ji ni­su iz Sr­bi­je. „Po­li­ti­ka” je naj­vi­še pi­sa­la o sta­ri­jim oso­ba­ma (34 od­sto). Pri­me­će­no je da su u vi­zu­el­nom pred­sta­vlja­nju že­ne u go­di­na­ma mar­gi­na­li­zo­va­ne u od­no­su na sta­ri­je mu­škar­ce, jer su se na 44,5 od­sto fo­to­gra­fi­ja pred­sta­vlja­li sta­ri­ji mu­škar­ci sa­mi, a tek u 8,6 od­sto tek­sto­va da­me. Tek­sto­vi su uglav­nom bi­li sred­nje ve­li­či­ne, ma­lo ih se na­la­zi­lo na na­slov­noj stra­ni. O te­ma­ma o ko­ji­ma bi i sta­ri i op­šta jav­nost tre­ba­lo da se bo­lje i de­talj­ni­je upo­zna­ju, kao što su pen­zi­je, zdra­vlje, so­ci­jal­na ugro­že­nost, si­ro­ma­štvo, pra­va sta­ri­jih oso­ba, hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je, dru­štve­ni an­ga­žman, iz­ve­šta­va­lo se ve­o­ma ma­lo i spo­ra­dič­no – na­bra­ja prof. dr Na­ta­ša Si­me­u­no­vić Ba­jić sa Fa­kul­te­ta za kul­tu­ru i me­di­je Uni­ver­zi­te­ta „Džon Ne­zbit”. 

U zbor­ni­ku se na­po­mi­nje i da sta­ri­ji lju­di vi­še ne­ma­ju sa­mo ulo­gu pre­no­sni­ka tra­di­ci­je već se sta­rost ozna­ča­va kao ne­pro­duk­tiv­na u tr­ži­šnom dru­štvu, a oni sti­ču ose­ćaj da su ne­što skri­vi­li. 

– To ni­je sa­mo pro­blem Sr­bi­je. I Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja je iz­dvo­ji­la 12 pred­ra­su­da ko­je po­sto­je o sta­ri­ma u sve­tu, iz­me­đu osta­log, da ni­su kre­a­tiv­ni i zna­čaj­ni za dru­štvo. Na­šim is­tra­ži­va­njem že­le­li smo da po­ka­že­mo da ova gru­pa gra­đa­na ne tre­ba se­be da do­ži­vlja­va ona­ko ka­ko im to me­di­ji su­ge­ri­šu. Jer, u su­prot­nom, mo­gu­će su tri re­ak­ci­je: če­sto se po­i­sto­ve­ću­ju sa sli­kom da su ne­moć­ni, mo­gu da stek­nu ose­ćaj kri­vi­ce jer su na te­re­tu u dru­štvu i, tre­će, ne uče­stvu­ju u ak­tiv­no­sti­ma u ko­ji­ma bi mo­gli, jer se stva­ra sli­ka da to nji­ma ne pri­li­či – na­bra­ja prof. dr Lji­lja­na Ma­nić. 

Da li on­da sta­ri­ji uop­šte mo­gu da se na­da­ju bo­ljit­ku i bo­ljem tret­ma­nu u me­di­ji­ma i dru­štvu? 

– Ka­da bi se ova­kva is­tra­ži­va­nja stal­no spro­vo­di­la, re­zul­ta­ti re­dov­no pri­ka­zi­va­li u me­di­ji­ma, sva­ka­ko da bi bi­lo po­ma­ka na­bo­lje. Na­ža­lost, ova­kve ana­li­ze se ra­de spo­ra­dič­no, ne­ma za­sno­va­nih po­li­ti­ka ni­ti stra­te­gi­je u ze­mlji ko­ja bi mo­gla da se spro­ve­de u de­lo. Ti­me bi po­lo­žaj sta­ri­jih bio sva­ka­ko bo­lji – sma­tra prof. dr Si­me­u­no­vić Ba­jić.