„Спајдермен” победио Аћимовићеву „Анку”
Пула – „Анку” је у Пули победио „Спајдермен”! Дугометражна, продукцијски вансеријски урађена бајка за децу и одрасле, са редитељским потписом одличног хрватског глумца Дејана Аћимовића, једини је такмичарски филм који није приказан у пулској Арени (?)!
Уместо „Анке”, у термину резервисаном за националне такмичаре који су премијеру и биоскопски живот имали пре фестивала (што је случај и Аћимовићевог, али и неких других хрватских филмова), приказан је „Спајдермен – Повратак кући” Џона Вејтса и Арена је, као што се то и могло очекивати, у претпоноћном термину била „пуна к'о око”.
Била би, уверена сам, дупке пуна и за „Анку”, јер је то једноставно таква врста филма. У Кину Вали сва места су била попуњена те су неки од гледалаца стајали по страни. Уз „Анку” су под отвореним небом могли да уживају и млади и стари и да сви заједно на тренутак забораве на све недаће стварног света.
Уз то, у филму главну мушку улогу, изненађујуће уверљиво, игра Ерик Кантона – легендарни француски фудбалер и некадашња пргава и непредвидљива звезда „Манчестер jунајтеда”, који се као глумац већ показао и у филму Кена Лоуча „У потрази за Ериком”.
Кантона у овој Аћимовићевој филмској причи (сценарио Тања Аћимовић) о девојчици из сиротишта, насталој према „Анки Бразилијанки”, популарном роману Мате Ловрака из 1939. године, тумачи (и то на хрватском језику) лик Бразилијанца, радника у циглани, сировог изгледа и понашања, а заправо добре, напаћене душе. Осим изврсне девојчице Цвите Виљак у улози Анке, Ерику су партнери у филму и Никола Којо, Вук Костић, Раде Шербеџија и одлична Анђела Рамљак. Ту су и вилењаци, доброћудни див, зла шумска бића – жене змије и остале забавне чаролије.
„Анка” је већ трећи дугометражни играни филм који Дејан Аћимовић потписује као редитељ („Је ли јасно пријатељу”, „Морам спават, анђеле”, а међу још три документарца које је режирао за дуже памћење је „Краљ”), али и филм који у продукцијском и естетском смислу знатно помера стандарде, не само у Хрватској већ и у регионалним кинематографијама. Као редитељ Аћимовић је показао велику креативну зрелост, али и редитељску прецизност и доследност. Камера га веома фино следи, са глумцима он и овде сјајно ради и сарађује (пример је и сам Кантона, али и мала Цвита као нова дечија звезда), а и није без значаја и то што је литерални предложак спојио са бајковитошћу каква се данас и тражи у филмовима о деци намењеним и одраслима...
Оно што недостаје српској кинематографији хрватска иначе има – дечији филм. И доследно га негује. Тако се и на 64. Пулском фестивалу у такмичењу појавио нови филм из серијала базираног на романима Ивана Кушана о дечаку Коку. Сада је у питању „Узбуна на Зеленом Врху” (сценарио Хана Јушић, режија Чејен Чернић), у којем Коко и његова дружина проводе лето на обалама језера уз идилични Зелени Врх и крећу у авантуру откривања лопова који пљачкају куће у бајковитој сеоској средини. Филмови из серијала „Коко” имају своју малу и велику публику и традиционално велики број гледалаца у Арени...
Земља пријатељ: Чешка
(Фото: Прес служба фестивала)
И такмичарски и нетакмичарски Међународни програм у Пули је ове године и веома богат и разноврстан, а публика је у прилици да види и филмове попут: „Друга страна наде” Акија Каурисмакија, „Леди Магбет” Вилијема Олдројда, „Човек звани Ове” Ханеса Холма, „Колектор” Алексеја Красовског, „Учитељица” Јана Хребејка...
Као паралелни део међународне селекције је и програм „Земља пријатељ”, а ове године је то Чешка и избор дугометражних и кратких играних филмова из ове земље. Пред публику су на овај начин, између осталих, стигли и филмови Бохдана Сламе („Бака на леду”), Јиржија Штраха („Анђео господњи 2”), Јохане Шварцове („Црна торта”), Јиржија Волека („Крај”)...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


