Родитељима је место уз превремено рођене бебе
Када се беба роди превремено и дође у одељење интензивне неге, тај незрели организам развија се у потпуно неадекватним условима у односу на оне које је природа за њега предвидела. Последње тромесечје трудноће најкритичнији је период у развоју мозга, када се умножавају мождане ћелије, путују по природно задатој путањи, развијају се сва чула: вида, слуха, будући говор... Пре термина пристигла на свет, у најинтензивнијој фази развоја бебе су нарочито рањиве и бивају преплављене бројним стимулансима из спољне средине које не могу да савладају, као што су бука, светло, бол...
И без оштећења мозга, могу настати неуроразвојна кашњења или развојни поремећаји који се све више преписују спољним утицајима.
– На овим основама никла је нова дисциплина у лечењу превремено рођене деце. У њу спадају породично оријентисана нега и развојна нега новорођенчета које подразумевају да за њега треба обезбедити оптималне услове, осим технике, технологије и медикамената. Пре свега треба отклонити штетне утицаје средине, заштитити бебу од интензивног светла или буке, омогућити јој да што дуже спава. Сан је веома важан, јер се баш у једној његовој фази најинтензивније развија мозак. Новорођенче које спава не треба узнемиравати због лабораторијских анализа, прегледа, било чега. У инкубатору треба да има подупираче, такозвана гнезда која ће имитирати границе материце. Сваки од ових елемената има пуно медицинско оправдање, а међу њима је и присуство родитеља с обзиром на то да би у природним условима плод био нераздвојан од мајке – указује др Милица Ранковић Јаневски, специјалиста педијатрије – неонатолог и директор Института за неонатологију.
Она напомиње да се у савременој неонатологији сматра да је не само мајка, већ и породица неопходна тако малој беби која упркос превременом рођењу види, чује, много тога осећа и показује. У области развојне неге постоји и специјалан систем посматрања, бележења и тумачења бебиних знакова. Када то пажљиво ишчитају обучени професионалци разумемо шта превремено рођена беба покушава да каже. Ти стручњаци се зову преводиоци за бебе у облати развојне неге, објашњава др Ранковић Јаневски, и они непрестано сарађују са медицинским професионалцима и родитељима који у болничким условима нису посетиоци превремено рођеног детета, него мама и тата.
– Новорођенче не треба да се одваја од породице. Осим емоционалне подршке, породица преузима одређени део неге бебе, када је правилно упуте здравствени радници. Тиме се јача родитељско самопоуздање, одржава успешност лактације и дојења, спречава депресивност и анксиозност. Родитељи су највећи потенцијал који можемо имати у неонаталној развојној нези, јер су они ти који ће са великом љубављу и пажњом приметити сваку промену код свог детета – наглашава директорка Института за неонатологију.
Тренутно су у изради европски стандарди за бригу о новорођенчету који ће болнице подстицати да омогуће родитељима да буду са бебама 24 сата. Када се праве и педијатријске, а неонатолошке болнице поготово, у развијеном свету увек се гледа да сваки инкубатор има фотељу за родитеље јер су они саставни део тима у лечењу детета. У београдском неонатолошком институту врата су за родитеље отворена од 10 до 18 сати, на интензивној нези од поднева до 17 часова. Намера надлежних је да у будућности, када се стекну услови, родитељи бораве са бебама све време.
– Присутни у болници током лечења родитељи се поступно обучавају и у моменту када се беба отпушта они су добро повезани, мама је често очувала лактацију, може да доји бебу, зна и како, познаје сигнале свога детета и разуме његове потребе, породица много боље функционише. Породично оријентисана и развојна нега новорођенчета доприносе бољем развоју и ранијем отпусту из болнице – поентира др Ранковић Јаневски.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


