Roditeljima je mesto uz prevremeno rođene bebe

– Na ovim osno­va­ma ni­kla je no­va di­sci­pli­na u le­če­nju pre­vre­me­no ro­đe­ne de­ce. U nju spa­da­ju po­ro­dič­no ori­jen­ti­sa­na ne­ga i raz­voj­na ne­ga no­vo­ro­đen­če­ta ko­je pod­ra­zu­me­va­ju da za nje­ga tre­ba obez­be­di­ti op­ti­mal­ne uslo­ve, osim teh­ni­ke, teh­no­lo­gi­je i me­di­ka­me­na­ta. Pre sve­ga tre­ba ot­klo­ni­ti štet­ne uti­ca­je sre­di­ne, za­šti­ti­ti be­bu od in­ten­ziv­nog sve­tla ili bu­ke, omo­gu­ći­ti joj da što du­že spa­va. San je ve­o­ma va­žan, jer se baš u jed­noj nje­go­voj fa­zi naj­in­ten­ziv­ni­je raz­vi­ja mo­zak. No­vo­ro­đen­če ko­je spa­va ne tre­ba uz­ne­mi­ra­va­ti zbog la­bo­ra­to­rij­skih ana­li­za, pre­gle­da, bi­lo če­ga. U in­ku­ba­to­ru tre­ba da ima pod­u­pi­ra­če, ta­ko­zva­na gne­zda ko­ja će imi­ti­ra­ti gra­ni­ce ma­te­ri­ce. Sva­ki od ovih ele­me­na­ta ima pu­no me­di­cin­sko oprav­da­nje, a me­đu nji­ma je i pri­su­stvo ro­di­te­lja s ob­zi­rom na to da bi u pri­rod­nim uslo­vi­ma plod bio ne­raz­dvo­jan od maj­ke – uka­zu­je dr Mi­li­ca Ran­ko­vić Ja­nev­ski, spe­ci­ja­li­sta pe­di­ja­tri­je – neo­na­to­log i di­rek­tor In­sti­tu­ta za neo­na­to­lo­gi­ju. 

Ona na­po­mi­nje da se u sa­vre­me­noj neo­na­to­lo­gi­ji sma­tra da je ne sa­mo maj­ka, već i po­ro­di­ca neo­p­hod­na ta­ko ma­loj be­bi ko­ja upr­kos pre­vre­me­nom ro­đe­nju vi­di, ču­je, mno­go to­ga ose­ća i po­ka­zu­je. U obla­sti raz­voj­ne ne­ge po­sto­ji i spe­ci­ja­lan si­stem po­sma­tra­nja, be­le­že­nja i tu­ma­če­nja be­bi­nih zna­ko­va. Ka­da to pa­žlji­vo iš­či­ta­ju ob­u­če­ni pro­fe­si­o­nal­ci raz­u­me­mo šta pre­vre­me­no ro­đe­na be­ba po­ku­ša­va da ka­že. Ti struč­nja­ci se zo­vu pre­vo­di­o­ci za be­be u obla­ti raz­voj­ne ne­ge, ob­ja­šnja­va dr Ran­ko­vić Ja­nev­ski, i oni ne­pre­sta­no sa­ra­đu­ju sa me­di­cin­skim pro­fe­si­o­nal­ci­ma i ro­di­te­lji­ma ko­ji u bol­nič­kim uslo­vi­ma ni­su po­se­ti­o­ci pre­vre­me­no ro­đe­nog de­te­ta, ne­go ma­ma i ta­ta. 

– No­vo­ro­đen­če ne tre­ba da se odva­ja od po­ro­di­ce. Osim emo­ci­o­nal­ne po­dr­ške, po­ro­di­ca pre­u­zi­ma od­re­đe­ni deo ne­ge be­be, ka­da je pra­vil­no upu­te zdrav­stve­ni rad­ni­ci. Ti­me se ja­ča ro­di­telj­sko sa­mo­po­u­zda­nje, odr­ža­va uspe­šnost lak­ta­ci­je i do­je­nja, spre­ča­va de­pre­siv­nost i ank­si­o­znost. Ro­di­te­lji su naj­ve­ći po­ten­ci­jal ko­ji mo­že­mo ima­ti u neo­na­tal­noj raz­voj­noj ne­zi, jer su oni ti ko­ji će sa ve­li­kom lju­ba­vlju i pa­žnjom pri­me­ti­ti sva­ku pro­me­nu kod svog de­te­ta – na­gla­ša­va di­rek­tor­ka In­sti­tu­ta za neo­na­to­lo­gi­ju. 

Tre­nut­no su u iz­ra­di evrop­ski stan­dar­di za bri­gu o no­vo­ro­đen­če­tu ko­ji će bol­ni­ce pod­sti­ca­ti da omo­gu­će ro­di­te­lji­ma da bu­du sa be­ba­ma 24 sa­ta. Ka­da se pra­ve i pe­di­ja­trij­ske, a neo­na­to­lo­ške bol­ni­ce po­go­to­vo, u raz­vi­je­nom sve­tu uvek se gle­da da sva­ki in­ku­ba­tor ima fo­te­lju za ro­di­te­lje jer su oni sa­stav­ni deo ti­ma u le­če­nju de­te­ta. U be­o­grad­skom neo­na­to­lo­škom in­sti­tu­tu vra­ta su za ro­di­te­lje otvo­re­na od 10 do 18 sa­ti, na in­ten­ziv­noj ne­zi od po­dne­va do 17 ča­so­va. Na­me­ra nad­le­žnih je da u bu­duć­no­sti, ka­da se stek­nu uslo­vi, ro­di­te­lji bo­ra­ve sa be­ba­ma sve vre­me. 

– Pri­sut­ni u bol­ni­ci to­kom le­če­nja ro­di­te­lji se po­stup­no ob­u­ča­va­ju i u mo­men­tu ka­da se be­ba ot­pu­šta oni su do­bro po­ve­za­ni, ma­ma je če­sto oču­va­la lak­ta­ci­ju, mo­že da do­ji be­bu, zna i ka­ko, po­zna­je sig­na­le svo­ga de­te­ta i raz­u­me nje­go­ve po­tre­be, po­ro­di­ca mno­go bo­lje funk­ci­o­ni­še. Po­ro­dič­no ori­jen­ti­sa­na i raz­voj­na ne­ga no­vo­ro­đen­če­ta do­pri­no­se bo­ljem raz­vo­ju i ra­ni­jem ot­pu­stu iz bol­ni­ce – po­en­ti­ra dr Ran­ko­vić Ja­nev­ski.