Тајна армија НАТО

ПРЕДСТАВА У БУКУРЕШТУ, САМИТ НАТО, пада великом брзином у заборав. Разлог је једноставан – у румунској престоници лидери најмоћнијег војног савеза на планети нису урадили готово ништа. Резултати су толико мали да сигурно не могу да оправдају новац који је потрошен на румунско окупљање више од три хиљаде учесника самита у Букурешту. Јер, осим филмских снимака и заједничких фотографија насмејаних лидера остало је мало вредно помена.

Већ сада је потпуно јасно да ће скуп у Букурешту дуже памтити само неколико држава. Хрватској и Албанији остаће у лепој успомени због уласка у НАТО. Македонија, Украјина и Грузија памтиће Букурешт као место политичког разочарања и неиспуњених обећања.

Главна звезда самита НАТО, амерички председник Џорџ Буш, узалуд је долазио у источну Европу. Његов главни циљ, још један озбиљан искорак Алијансе на исток Европе, није остварен. Суочен са снажним отпором неких значајних војних савезника у западној Европи (Немачка, Француска, Шпанија) одлазећи становник Беле куће морао је да одустане од додатног „гурања” НАТО – пријемом Украјине и Грузије – на границе с Русијом.

Није ово био једини Бушов неуспех. Амерички лидер није успео да сломи отпор „мале” Грчке и уклони њен вето којим је спречен пријем Македоније у НАТО. Председник САД није убедио савезнике да пошаљу још неку хиљаду војника у Авганистан.

Једину, какву такву утеху, лидеру најмоћније светске силе пружио је руски председник Владимир Путин. Његово гостовање у Букурешту било је, за многе, изненађење. Умерено „тврд”, без свађалачких речи, Путинов наступ обезбедио је Бушу и другим лидерима НАТО мали предах у решавању озбиљних проблема које Алијанса има у односима с Русијом. 

О неким стратешким питањима, пре свега будућности НАТО, у Букурешту није било речи. Све је одложено за наредни самит који 2009. године заједнички организују Француска и Немачка.

О БУДУЋНОСТИ НАТО ТЕШКО ЈЕ НАГАЂАТИ, али се зато може извесније говорити о прошлости Алијансе. А ту се откривају детаљи који бацају најмрачнију сенку на организацију створену да брани демократију од комунистичке опасности.

Један од најновијих доприноса исписивању историје Алијансе стигао је из Швајцарске. Тамо је управо објављена књига „Тајна армија НАТО-а у Европи” која баца нешто више светла на деловање западне алијансе у доба хладног рата.

У суштини прича је веома једноставна. Швајцарски историчар Данијел Ганзер истраживао је деловање тајне мреже – формиране и финансиране од стране НАТО, ЦИА и МИ6 – у „Операцији Гладио”. Циљ операције био је стварање добро обучених и опремљених групица које би, у случају војне инвазије Варшавског пакта на западну Европу, изводиле диверзије у противничкој позадини.

Према сазнањима швајцарског истраживача чланови ове тајне мреже регрутовани су из редова најтврђих антикомуниста, екстремне деснице а посебно су били добродошли бивши немачки, шпански и италијански фашисти.

У прво време све је било у реду али када је дефинитивно изостала војна интервенција Истока „Операција Гладио” се отела контроли. Тајна армија НАТО кренула је на унутрашњег непријатеља.

Операције су извођене на територијама свих 14 тадашњих чланица НАТО а посебан специјалитет су били терористички напади који су, уз манипулације медијима, били приписивани левичарским круговима. Медији који извештавају о делу швајцарског историчара наводе неке занимљиве детаље из његове књиге. Тако се, између осталог, открива да је немачки одељак „Операције Гладио” направио списак појединаца који су потенцијална опасност у случају рата са Совјетским Савезом. На списку оних које би требало „елиминисати” поред западнонемачких комуниста нашла су се и имена угледних социјалдемократа.

Аутор „Тајна армија НАТО-а у Европи” покушао је да своју књигу „обогати” изјавама званичника Алијансе и надлежних органа западноевропских држава. Уместо одговора наишао је на непробојан зид ћутања.

БИТИ ПРЕДСЕДНИК У САД ЈЕ ДОБАР БИЗНИС. Бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари, после напуштања Беле куће, зарадили су велики новац о чему сведоче заједничке пореске пријаве које су ставили на увид америчкој јавности.

Од 2000. године брачни пар Клинтон касирао је око 109 милиона долара од чега је највећи део зарадио бивши председник. Бил је само на говорима приходовао 51,8 милиона долара. Хонорари од књига донели су бившем америчком председнику 29,5 милиона долара док је Хилари за исти посао зарадила „само” десет милиона.

Брачни пар Клинтон је на овај осмогодишњи приход платио порез од 33,8 милиона долара.

Обелодањивање прихода Клинтонових уследило је у самом финишу трке Хилари и Бараке Обаме за места кандидата Демократске странке за новог председника САД.