Оптужен бивши врх београдске полиције

Пре него што је судија донела одлуку да се суђење одложи, поступајући тужилац предложио је да се поступак у односу на ову двојицу окривљених раздвоји како се „не би одуговлачио”. Предлогу тужиоца једногласно су се супротставили адвокати окривљених наводећи да такав поступак не би био целисходан и да би окривљени који се јуче нису појавили у суду „сигурно имали нека питања за саокривљене”.

Док су браниоци паковали ствари и спремали се да напусте судницу, пошто је судија саопштила одлуку о одлагању претреса, један од њих Миодраг Рашић, обратио се судском већу:

– Молим судско веће да набави оптужницу коју је Више тужилаштво у Београду недавно подигло против полицајаца за исти догађај због којег се води и овај поступак. Не из разлога да би ова два поступка била спојена, него да би утврдило, с обзиром да је чињенично стање исто описано у обе оптужнице, да ли у њој има доказа који би били од значаја за поступак против седморице окривљених у овом предмету – рекао је Рашић.

Одговарајући на овакав предлог адвоката, судија је казала да „оно што је речено неће уносити у записник јер је претрес одложен”, као и да ће одлуку донети накнадно.

Управо оптужница коју је адвокат Рашић поменуо на јучерашњем суђењу, изазива бројне коментаре и низ питања. Иако је Више тужилаштво у Београду јавно саопштило да је подигло, а потом Вишем суду проследило оптужницу против пет полицијских службеника због паљења америчке амбасаде 2008. године, ниједан од ових правосудних органа није желео да обелодани имена окривљених. Званично образложење суда, којем је оптужница прослеђена „на оцену”, било је да она није потврђена и да зато имена окривљених не могу да буду саопштена јавности.

Упадљиво је да су и суд и тужилаштво занемели у конкретном случају тим пре што је познато, колико су америчке дипломате у Србији инсистирале на решавању овог случаја, али и колику је он пажњу изазвао у нашој земљи.

Како „Политика” незванично сазнаје, уколико суд потврди оптужницу, на оптуженичку клупу сешће Слободан Вуколић, који је у време инцидента био начелник Управе полиције Београда, Стеван Бјелић, у то време начелник београдске полиције, Младен Курибак, тадашњи начелник Управе полиције МУП-а Србије, Зоран Рашковић, заменик руководиоца штаба те вечери, који је у то време био начелник Одељења за операције у команди Жандармерије и Бојан Марковић, који је у време паљења страног дипломатског председништва био командант одреда Жандармерије у Краљеву.

Документом тужилаштва, полицијским старешинама на терет се ставља тешко дело против опште сигурности и злоупотреба службеног положаја.

Према незваничним информацијама, у оптужници против полицијских старешина наводи се да је повлачење јединице испред амбасаде САД наредио Слободан Вуколић, а да притом ниједној другој јединици није издато наређење да интервенише. Бјелићу се, према истим информацијама, на терет ставља да није спречио повлачење јединица, нити да је издао наређење да се поступа по плану који је предвиђао заштиту објеката. Такође, сумњичи се да није издао наређење да полиција интервенише када је дошло до напада на америчко дипломатско представништво.

У документу тужилаштва наводи се и да припадницима Жандармерије није било наређено да запрече раскрсницу улица Немањине и Кнеза Милоша чиме би били спречени сви даљи инциденти.

Истрага против окривљених покренута је 2015. године, али ни тада, као ни сада када је истражни поступак окончан, надлежни органи нису желели да саопште имена осумњичених. Медији су тада објавили имена полицијских старешина која се подударају са онима која су се две године касније нашла и на оптужници.