Optužen bivši vrh beogradske policije

Pre nego što je sudija donela odluku da se suđenje odloži, postupajući tužilac predložio je da se postupak u odnosu na ovu dvojicu okrivljenih razdvoji kako se „ne bi odugovlačio”. Predlogu tužioca jednoglasno su se suprotstavili advokati okrivljenih navodeći da takav postupak ne bi bio celishodan i da bi okrivljeni koji se juče nisu pojavili u sudu „sigurno imali neka pitanja za saokrivljene”.

Dok su branioci pakovali stvari i spremali se da napuste sudnicu, pošto je sudija saopštila odluku o odlaganju pretresa, jedan od njih Miodrag Rašić, obratio se sudskom veću:

– Molim sudsko veće da nabavi optužnicu koju je Više tužilaštvo u Beogradu nedavno podiglo protiv policajaca za isti događaj zbog kojeg se vodi i ovaj postupak. Ne iz razloga da bi ova dva postupka bila spojena, nego da bi utvrdilo, s obzirom da je činjenično stanje isto opisano u obe optužnice, da li u njoj ima dokaza koji bi bili od značaja za postupak protiv sedmorice okrivljenih u ovom predmetu – rekao je Rašić.

Odgovarajući na ovakav predlog advokata, sudija je kazala da „ono što je rečeno neće unositi u zapisnik jer je pretres odložen”, kao i da će odluku doneti naknadno.

Upravo optužnica koju je advokat Rašić pomenuo na jučerašnjem suđenju, izaziva brojne komentare i niz pitanja. Iako je Više tužilaštvo u Beogradu javno saopštilo da je podiglo, a potom Višem sudu prosledilo optužnicu protiv pet policijskih službenika zbog paljenja američke ambasade 2008. godine, nijedan od ovih pravosudnih organa nije želeo da obelodani imena okrivljenih. Zvanično obrazloženje suda, kojem je optužnica prosleđena „na ocenu”, bilo je da ona nije potvrđena i da zato imena okrivljenih ne mogu da budu saopštena javnosti.

Upadljivo je da su i sud i tužilaštvo zanemeli u konkretnom slučaju tim pre što je poznato, koliko su američke diplomate u Srbiji insistirale na rešavanju ovog slučaja, ali i koliku je on pažnju izazvao u našoj zemlji.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, ukoliko sud potvrdi optužnicu, na optuženičku klupu sešće Slobodan Vukolić, koji je u vreme incidenta bio načelnik Uprave policije Beograda, Stevan Bjelić, u to vreme načelnik beogradske policije, Mladen Kuribak, tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije, Zoran Rašković, zamenik rukovodioca štaba te večeri, koji je u to vreme bio načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije i Bojan Marković, koji je u vreme paljenja stranog diplomatskog predsedništva bio komandant odreda Žandarmerije u Kraljevu.

Dokumentom tužilaštva, policijskim starešinama na teret se stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti i zloupotreba službenog položaja.

Prema nezvaničnim informacijama, u optužnici protiv policijskih starešina navodi se da je povlačenje jedinice ispred ambasade SAD naredio Slobodan Vukolić, a da pritom nijednoj drugoj jedinici nije izdato naređenje da interveniše. Bjeliću se, prema istim informacijama, na teret stavlja da nije sprečio povlačenje jedinica, niti da je izdao naređenje da se postupa po planu koji je predviđao zaštitu objekata. Takođe, sumnjiči se da nije izdao naređenje da policija interveniše kada je došlo do napada na američko diplomatsko predstavništvo.

U dokumentu tužilaštva navodi se i da pripadnicima Žandarmerije nije bilo naređeno da zapreče raskrsnicu ulica Nemanjine i Kneza Miloša čime bi bili sprečeni svi dalji incidenti.

Istraga protiv okrivljenih pokrenuta je 2015. godine, ali ni tada, kao ni sada kada je istražni postupak okončan, nadležni organi nisu želeli da saopšte imena osumnjičenih. Mediji su tada objavili imena policijskih starešina koja se podudaraju sa onima koja su se dve godine kasnije našla i na optužnici.