Између Кумановске битке и Тиранске платформе

Скопље је одахнуло кад је Александар Вучић после разговара с Мајклом Пенсом из Вашингтона поручио да неће остварити „претњу” шефа српске дипломатије. Председник Србије рекао је за македонску телевизију да ће Србија и даље признавати Македонију под њеним уставним именом, иако је, како каже, против воље свог народа признала независност Косова.

Упркос томе што је Вучић спустио лопту, бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић каже да је изјава Ивице Дачића у Атини нека врста јавне опомене, па и притиска на Македонију пред новембарско гласање, када ће Косово поново покушати да постане члан Унеска. Пре три године Скопље је подржало Приштину да уђе у ову организацију УН и тиме се додатно замерило Београду. „Македонци треба да размисле да ли ће увек имати Србију као сигурног суседа. То што је Дачић рекао, колико год било мало несташно, има своју дипломатску улогу”, објашњава Јовановић.

Иако је Зоран Заев пре него што је постао македонски премијер обећао да ће Скопље бити суздржано када се поново буде гласало о пријему Косова у Унеско, мало ко му верује. Владислав Јовановић сматра да ће Македонија у Унеску гласати онако како јој кажу њени налогодавци, јер ће их најмање коштати да се поново замере Србији. „Београд нема политику одмазде, а повлачење признања Македоније под уставним именом из 1996. године сада не долази у обзир. Ми ту не бисмо имали никакву корист”, каже наш бивши дипломата.

Др Стеван Гајић из Института за европске студије напомиње да је САД једини арбитар који из неких својих калкулација може да каже Македонији да у Унеску гласа у корист Србије: „Американци то могу да ураде, не да би нанели штету Косову, до којег им је стало, већ ако процене да треба додатно хармонизовати односе на Балкану.”

Иако се Београд држао резервисано у македонској постизборној кризи, кад је народ изашао на улице због Тиранске платформе, не држећи страну ни вмровцима ни социјалдемократама, лидер СДСМ-а Зоран Заев није пропуштао прилику да „пецка” Србију како има „националистичко руководство”. Случај припадника БИА Горана Живаљевића, снимљеног с демонстрантима који су упали у Собрање 27. априла, био је додатни покушај провокације северног суседа.

Зато је Самит западнобалканске шесторке у Трсту био прва прилика да два нова премијера, Ана Брнабић и Зоран Заев, мало релаксирају односе. Како је у „Ћирилици” испричао Дачић, који је био на том састанку, све је било фино док се он није јавио за реч и поручио: „Да не буде дилеме да не смем да вам кажем, али мислим да наши односи треба да буду засновани на чистим рачунима.”

Српски шеф дипломатије прича како се они сада љуте као да их је увредио: „Ја треба да будем љут на њих. Ми смо њих признали под уставним именом, а Грци им оспоравају име, Бугари оспоравају идентитет, Албанци хоће да им узму пола Македоније. А они су накнадно признали Косово и гласали да уђу у Унеско. Па ја сам благ шта треба да им се каже.”

Србија је последњих година прилично трпељиво подносила македонске ударце испод појаса. Стеван Гајић из ИЕС-а каже да, на жалост, није тајна да Србија не води баш принципијелну, односно политику реципроцитета према Македонији, која је у међународним односима, где се одмеравају мишићи – слабија држава. Посећа да је, пре ове Дачићеве вербалне претње, Србија последњи пут оштро реаговала у августу 2005. године. Неколико дана пошто је ухапшен архиепископ Јован, поглавар Охридске архиепископије СПЦ, министар Велимир Илић привремено је приземљио македонску цивилну авијацију. То је учињено под изговором да МАТ дугује три милиона евра ЈАТ-у за два авиона изнајмљена македонској авио-компанији.

До поправљања у односима две државе дошло је 2012, на свечаности поводом стогодишњице Кумановске битке. Томислав Николић захвалио је македонском колеги Ђорђу Иванову што је омогућио организовање централне манифестације на брду Зебрњак. Али, три године касније, два председника имала су вербални окршај у Бриселу на ивици дипломатског инцидента.

Док су чекали на састанак с Доналдом Туском, Иванов је чачнуо Николића, критикујући га што је на ауто-путу код Прешева табла на којој пише „Бивша Југословенска Република Македонија”. Српски председник му је узвратио рекавши: „Па добро, зар вам се не чини да смо ми прилично људски и коректно реаговали и кад сте ви признали независност Косова и кад сте гласали да такозвана држава Косово постане члан Унеска?” У том вербалном препуцавању дошло се и до цара Душана, па је Николић поручио Иванову: „Македонци, још бисте били под Турцима да није било Србије.”

Владислав Јовановић каже да треба бити искрен и рећи да Македонија никада не би била република у Југославији да то нису подржали српски комунисти. Али и у тој СФРЈ, на пораст националних апетита из Скопља они су реаговали слично као и Томислав Николић. „Треба се подсетити да је и Пеко Дапчевић, као посланик, морао својевремено да у савезном парламенту подвикне Македонцима кад су тражили више права: „Не заборавите, другови Македонци, да ви имате Македонију дотле докле је стигла српска чизма”, подсећа Јовановић.

Али питање је колико ће Београд имати снаге за заокрет и вођење прагматичније политике реципроцитета према Македонији ако ускоро уђе у НАТО. А да је тај сценарио врло могућ, упозорава Стеван Гајић. Поготово зато што су, после трогодишње паузе, обновљени разговори између Атине и Скопља око имена македонске државе, које води посредник УН Метју Нимиц.

„Македонија од независности до данас води евроатлантску политику без обзира на то ко је на власти. Уколико САД одлуче да Македонија по хитном поступку уђе у НАТО, притиснуће и Македонце и Грке да се договоре око неког компромисног имена. А после пријема Црне Горе у Алијансу, Македонија је постала још једно место на Балкану где треба зауставити наводни руски утицај, који је у западној штампи више напумпан него што реално постоји”, сматра овај истраживач Института за европске студије.