Нова превара немачких аутомобилских гиганата

„Шпигл” наводи да се стотине руководилаца ових пет одвојених компанија редовно виђало у 60 различитих радних група, у којима су се договарали о бројним техничким и економским питањима око производње, цене, пласмана и развоја возила, а све у циљу сузбијања конкуренције.

Како истиче хамбуршки недељник у тексту под називом: „Картел – откривено: тајни договори аутомобилских концерна”, договори су се односили и на избор добављача, али на саме компоненте које ће користити у изради аутомобила, попут тога да ли ће бити бензински или дизел-мотори, као и које ће кочнице, мењаче, квачила или покретне кровове уграђивати.

Као пример једног од највећих кршења правила о конкуренцији, „Шпигл” наводи договор ауто-гиганата о резервоару за раствор „ад-блу” који успева да смањи количину штетних издувних гасова. Немачки ауто-концерни су се сагласили да, уместо већих и скупљих резервоара за ову течност, уграђују мале резервоара за које се испоставило да због мале количине течности нису довољно ефикасни у смањењу емисије штетних гасова.

Штавише, ови картелски договори су, истиче „Шпигл”, и допринели делом да дође до преваре колоквијално назване „Дизелгејт”, јер су међусобни договори од 2006. до данас, који се тичу поменутог раствора и пумпе која га убризгава, довели до тога да варање софтвером постане једино могуће решење за „штеловање” резултата о томе колико дизел-возила емитују штетних гасова. Софтверска „варалица” је омогућила да дизел-аутомобили на тестирању производе вишеструко мање количине штетних азотних оксида у односу на то када их власник регуларно вози на улици, ван контролисаних услова. После најновијег открића, немачка влада је наложила Служби за борбу против картела да покрене истрагу, док истрагу о овоме већ воде службе ЕУ задужене за заштиту конкуренцију и борбу против монопола. У Европској комисији кажу да се ови наводи истражују и да је прерано износити било какве тврдње.

Будући да европске антимонополске службе имају велика овлашћења, уколико се испостави да је ово истина, то би могло да доведе до тога да немачки ауто-гиганти плате милијарде евра казни, што би их додатно оптеретило будући да већ сносе огромне трошкове и казне због преваре са дизел-возилима. Акције немачких ауто-гиганата су већ пале, али засад се не зна колика би могла да буде штета по ове концерне који запошљавају укупно око 800.000 људи и чине чак петину индустријских прихода немачке привреде.

До овог открића је заправо дошло тако што су, тврди „Шпигл”, прошлог лета усред бројних инспекција поводом „Дизелгејта”, челници „Фолксвагена” послали писмо немачким властима у којем пријављују да је 200 руководилаца пет ауто-гиганата учествовало у разговорима више од 60 пута, те да би то могло да буде „понашање којим се крши антимонополски закон”. Наводно је слична пријава стигла и од „Дајмлера”, али откад је за ово сазнала и јавност, представници Фолксвагена”, „Аудија” „Поршеа” и „Дајмлера” одбијају да се изјасне о овим сумњама.

Од прозваних пет фирми, једино је Бе-Ем-Ве изашао у јавност, демантујући да се договарао са својим ривалима о емисији штетних гасова и тврдећи да су мали резервоари за течност, која смањује емисију штетних гасова, неефикасни.

„Чињеница је да аутомобили групе Бе-Ем-Ве нису штеловани и да су у складу да релевантним прописима”, истиче се из седишта концерна у Минхену, додајући да се ово односи и на њихове дизел-аутомобиле, као и да је то „потврђено релевантним резултатима тестова, које су извршиле домаће и међународне надлежне службе”. „Није неопходно повлачење или надоградња аутомобила са евро 6 дизел мотором.”

Овим Бе-Ем-Ве настоји да умањи притисак који осећа због чињенице да је прошле недеље „Дајмлер” добровољно опозвао три милиона возила како би у њима био промењен софтвер који је омогућавао превару са издувним гасовима. Прошлог петка је због исте преправке и „Ауди” опозвао 850.000 својих возила.

У интервјуу за радио Дојчландфунк, бивши главни економиста минхенског концерна Хелмут Бекер истиче да је „веома изненађен” писањем хамбуршког недељника, указујући да радне групе немачких произвођача аутомобила постоје сасвим отворено и званично, на пример у оквиру Удружења немачке аутомобилске индустрије.

„Могуће је – и то ме чуди – да су поред тога постојали тајни радни кружоци како сада јавља ’Шпигл’. Ако се ово што тврди ’Шпигл’ заиста докаже, то би значило да у немачкој аутомобилској индустрији најмање 50 руководилаца мора бити смењено, или чак 100, зависи колико се дубоко захвати”, рекао је бивши главни економиста Бе-Ем-Веа.

Новооткривена афера постала је и политичка тема у Немачкој, при чему министарка економије Бригите Ципријес позива произвођаче да сарађују са владиним службама и осигурају транспарентност, додајући да је у питању кредибилитет немачке аутомобилске индустрије.

С друге стране, лидер опозиционих Зелених Џем Ездемир истиче да је „прави скандал то да савезни министар саобраћаја (Александер) Добринт није успео да, од избијања афере са издувним гасовима, разјасни превару дела аутомобилске индустрије”. Према његовом мишљењу, канцеларка Ангела Меркел је морала да смени Добринта, који је иначе члан њеног демохришћанског блока, али из редова баварских демохришћана. Шеф демохришћана Меркелове у Бундестагу Фолкер Каудер сматра да произвођачи аутомобила морају да „поспреме свој сто” и да „морамо јасно да кажемо да се правда и закони примењују чак и на аутомобилску индустрију”.