Nova prevara nemačkih automobilskih giganata

„Špigl” navodi da se stotine rukovodilaca ovih pet odvojenih kompanija redovno viđalo u 60 različitih radnih grupa, u kojima su se dogovarali o brojnim tehničkim i ekonomskim pitanjima oko proizvodnje, cene, plasmana i razvoja vozila, a sve u cilju suzbijanja konkurencije.

Kako ističe hamburški nedeljnik u tekstu pod nazivom: „Kartel – otkriveno: tajni dogovori automobilskih koncerna”, dogovori su se odnosili i na izbor dobavljača, ali na same komponente koje će koristiti u izradi automobila, poput toga da li će biti benzinski ili dizel-motori, kao i koje će kočnice, menjače, kvačila ili pokretne krovove ugrađivati.

Kao primer jednog od najvećih kršenja pravila o konkurenciji, „Špigl” navodi dogovor auto-giganata o rezervoaru za rastvor „ad-blu” koji uspeva da smanji količinu štetnih izduvnih gasova. Nemački auto-koncerni su se saglasili da, umesto većih i skupljih rezervoara za ovu tečnost, ugrađuju male rezervoara za koje se ispostavilo da zbog male količine tečnosti nisu dovoljno efikasni u smanjenju emisije štetnih gasova.

Štaviše, ovi kartelski dogovori su, ističe „Špigl”, i doprineli delom da dođe do prevare kolokvijalno nazvane „Dizelgejt”, jer su međusobni dogovori od 2006. do danas, koji se tiču pomenutog rastvora i pumpe koja ga ubrizgava, doveli do toga da varanje softverom postane jedino moguće rešenje za „štelovanje” rezultata o tome koliko dizel-vozila emituju štetnih gasova. Softverska „varalica” je omogućila da dizel-automobili na testiranju proizvode višestruko manje količine štetnih azotnih oksida u odnosu na to kada ih vlasnik regularno vozi na ulici, van kontrolisanih uslova. Posle najnovijeg otkrića, nemačka vlada je naložila Službi za borbu protiv kartela da pokrene istragu, dok istragu o ovome već vode službe EU zadužene za zaštitu konkurenciju i borbu protiv monopola. U Evropskoj komisiji kažu da se ovi navodi istražuju i da je prerano iznositi bilo kakve tvrdnje.

Budući da evropske antimonopolske službe imaju velika ovlašćenja, ukoliko se ispostavi da je ovo istina, to bi moglo da dovede do toga da nemački auto-giganti plate milijarde evra kazni, što bi ih dodatno opteretilo budući da već snose ogromne troškove i kazne zbog prevare sa dizel-vozilima. Akcije nemačkih auto-giganata su već pale, ali zasad se ne zna kolika bi mogla da bude šteta po ove koncerne koji zapošljavaju ukupno oko 800.000 ljudi i čine čak petinu industrijskih prihoda nemačke privrede.

Do ovog otkrića je zapravo došlo tako što su, tvrdi „Špigl”, prošlog leta usred brojnih inspekcija povodom „Dizelgejta”, čelnici „Folksvagena” poslali pismo nemačkim vlastima u kojem prijavljuju da je 200 rukovodilaca pet auto-giganata učestvovalo u razgovorima više od 60 puta, te da bi to moglo da bude „ponašanje kojim se krši antimonopolski zakon”. Navodno je slična prijava stigla i od „Dajmlera”, ali otkad je za ovo saznala i javnost, predstavnici Folksvagena”, „Audija” „Poršea” i „Dajmlera” odbijaju da se izjasne o ovim sumnjama.

Od prozvanih pet firmi, jedino je Be-Em-Ve izašao u javnost, demantujući da se dogovarao sa svojim rivalima o emisiji štetnih gasova i tvrdeći da su mali rezervoari za tečnost, koja smanjuje emisiju štetnih gasova, neefikasni.

„Činjenica je da automobili grupe Be-Em-Ve nisu štelovani i da su u skladu da relevantnim propisima”, ističe se iz sedišta koncerna u Minhenu, dodajući da se ovo odnosi i na njihove dizel-automobile, kao i da je to „potvrđeno relevantnim rezultatima testova, koje su izvršile domaće i međunarodne nadležne službe”. „Nije neophodno povlačenje ili nadogradnja automobila sa evro 6 dizel motorom.”

Ovim Be-Em-Ve nastoji da umanji pritisak koji oseća zbog činjenice da je prošle nedelje „Dajmler” dobrovoljno opozvao tri miliona vozila kako bi u njima bio promenjen softver koji je omogućavao prevaru sa izduvnim gasovima. Prošlog petka je zbog iste prepravke i „Audi” opozvao 850.000 svojih vozila.

U intervjuu za radio Dojčlandfunk, bivši glavni ekonomista minhenskog koncerna Helmut Beker ističe da je „veoma iznenađen” pisanjem hamburškog nedeljnika, ukazujući da radne grupe nemačkih proizvođača automobila postoje sasvim otvoreno i zvanično, na primer u okviru Udruženja nemačke automobilske industrije.

„Moguće je – i to me čudi – da su pored toga postojali tajni radni kružoci kako sada javlja ’Špigl’. Ako se ovo što tvrdi ’Špigl’ zaista dokaže, to bi značilo da u nemačkoj automobilskoj industriji najmanje 50 rukovodilaca mora biti smenjeno, ili čak 100, zavisi koliko se duboko zahvati”, rekao je bivši glavni ekonomista Be-Em-Vea.

Novootkrivena afera postala je i politička tema u Nemačkoj, pri čemu ministarka ekonomije Brigite Ciprijes poziva proizvođače da sarađuju sa vladinim službama i osiguraju transparentnost, dodajući da je u pitanju kredibilitet nemačke automobilske industrije.

S druge strane, lider opozicionih Zelenih Džem Ezdemir ističe da je „pravi skandal to da savezni ministar saobraćaja (Aleksander) Dobrint nije uspeo da, od izbijanja afere sa izduvnim gasovima, razjasni prevaru dela automobilske industrije”. Prema njegovom mišljenju, kancelarka Angela Merkel je morala da smeni Dobrinta, koji je inače član njenog demohrišćanskog bloka, ali iz redova bavarskih demohrišćana. Šef demohrišćana Merkelove u Bundestagu Folker Kauder smatra da proizvođači automobila moraju da „pospreme svoj sto” i da „moramo jasno da kažemo da se pravda i zakoni primenjuju čak i na automobilsku industriju”.