За Србију у ЕУ 49 одсто грађана
Уколико би сутра био одржан референдум са питањем: „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 49 одсто грађана Србије гласало би за, 27 одсто било би против, 13 процената не би гласало, а 11 одсто не зна како би поступило, показало је истраживање „Европска оријентација грађана Србије”, које је у јуну спровело Министарство за европске интеграције. Судећи према овом налазу, подршка чланству у ЕУ благо је порасла у односу на децембар прошле године (тада је износила 47 процената), а још више у односу на прошлогодишњи јун (када је била на једној од најнижих тачака – само 41 одсто).
Анкета у којој су учествовала 1.064 испитаника старија од 18 година, спроведена према стандарду Евробарометра, показала је и веома високу подршку реформама, а што се очитовало и у ранијим истраживањима јавног мњења.
Од укупног броја испитаних, 66 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије. Када је реч о најважнијим реформама које утичу на свакодневни живот грађана, 16 одсто грађана је навело да је би она требало да се спроведе у здравственом систему, 15 одсто издваја борбу против корупције и правосуђе, а 11 процената се залаже реформу пољопривреде и образовног система. Следеће по важности су реформа заштите потрошача коју је истакло девет одсто грађана, затим реформа заштите животне средине и боља заштита људских права, на којима инсистира седам одсто испитаника.
Према овом испитивању јавног мњења, највећи проценат грађана, њих 59 одсто, мисли да би проблеме у односима Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то ЕУ тражи од нас. На основу тога може да се закључи како више од половине испитаника подржава опредељеност владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
Приликом коментарисања предности чланства у ЕУ, највећи проценат испитаних, њих 17 одсто, навео је више могућности за запошљавање, 16 одсто је истакло да је то пут ка бољој будућности младих људи. Могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ навело је 14 одсто испитаника, а 12 процената као прилику да се уреди стање у Србији. На питање шта у највећој мери успорава, односно отежава улазак наше земље у ЕУ, највише анкетираних, тачније 25 одсто, одговорило је да је то политика сталног условљавања и уцена коју ЕУ примењује према Србији. Осамнаест процената верује да је то неспособност домаћег руководства, 17 одсто менталитет наших људи, 14 да су криве објективне препреке, а по 11 одсто садашња ситуација унутар саме ЕУ и неиспуњавање међународних обавеза. Четири одсто према томе није имало став или је рекло да не зна, а мање од једног процента испитаних кривицу види у недостатку жеље неких наших политичара и странака да се не иде ка ЕУ.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. и у овом истраживању показало је да грађани имају погрешну представу о донацијама које стижу у нашу земљу. Да је ЕУ у последњих 16 година највећи донатор препознало је 23 одсто испитаника, 22 процента мисли да је реч о Русији, за Кину се изјаснио 21 проценат грађана, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената. Званични подаци говоре да у периоду од 2000. до 2015 ЕУ и њене државе чланице, са око 2,7 милијарди евра донираних средстава (59,4 одсто), представљају, како се наводи у саопштењу Министарства за европске интеграције, највеће донаторе, чиме су знатно допринели развоју Србије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
